Najveća svađalica među nemačkim političarima, šef diplomatije Gvido Vestervele baš ne može da sedi miran. Pored niza zapaljivih domaćih tema povodom kojih se posvađao s gotovo svim političkim grupacijama i sindikatima, Vestervele se sada „preselio“ i na međunarodni teren: pokrenuo je pitanje stacioniranja stranog atomskog oružja u Nemačkoj.

Nemački ministar inostranih poslova potpisao je pismo – s kolegama po rangu iz Holandije, Belgije, Luksemburga i Norveške – u kojem se traži da se na sledećem, aprilskom, samitu NATO-a u Estoniji ozbiljno razgovara o mogućnosti da se svet oslobodi nuklearnog oružja. Pismo je, pre nego što je poslato, dospelo u ruke novinara „Špigla“ i na njemu je adresa NATO-a u Briselu, ali, kako ističe ovaj nemački nedeljnik, pravi primalac s druge strane Atlantika – u Vašingtonu.

Iako pismo odiše globalnim tonom – u njemu se govori o planeti bez atomskog oružja – utisak je da šef diplomatije u vladi Angele Merkel zapravo najviše „gađa“ nemačko uho. Liberali i njihov lider Gvido Vestervele već poodavno traže da se Nemačka „očisti“ od atomskih bombi, a ovaj njihov zahtev ušao je i u koalicioni sporazum s konzervativcima o formiranju zajedničke vlade. Problem je, međutim, što i u Briselu (NATO) i u Vašingtonu (SAD) ne postoji razumevanje za priču o svetu bez atomskog oružja.

Početkom nedelje američki državni sekretar Hilari Klinton je upozorila Evropljane da ne dovode u pitanje stacioniranje nuklearnog oružja.

„Znamo da postoje vodeće evropske države u kojima se vodi takva rasprava“, izjavila Hilari Klinton ne naglašavajući direktno da je reč o Nemačkoj. „Nadamo se, međutim, da neće biti donete prebrze odluke koje bi ugrozile naš sistem odbrane.“

Pre nekoliko dana je i američki ministar odbrane Robert Gejts oštro kritikovao Evropljane zbog njihove spremnosti da okrenu leđa oružju.

„Demilitarizacija Evrope, o kojoj govori veliki deo javnosti i političara, pretvara se u istinsku prepreku za uspostavljanje istinske bezbednosti i trajnog mira“, izjavio je, kako prenosi bečki „Standard“, Robert Gejts.

Bivši generalni sekretar NATO-a Džordž Robertson bio je neuporedivo oštriji.

„Krajnje je neodgovorno od Nemačke da želi mesto pod američkim atomskim ’kišobranom’ dok, na drugoj strani, pokušava da nuklearno oružje preseli u neku drugu državu.“

Iz krugova bliskih Vesterveleu stižu objašnjenja da „američko nuklearno oružje u Nemačkoj nema više ni političku ni vojnu ulogu“ i da je, zbog toga, „potpuno nepotrebno“.

Prema nepotpunim podacima SAD – pod firmom NATO – imaju trenutno u Evropi maksimalno između 210 i 240 atomskih bombi, u Belgiji, Nemačkoj, Holandiji i Italiji. Uslovno se na ovaj spisak može dodati i Turska, iako se američko nuklearno oružje nalazi u azijskom delu ove države, u bazi Indžirlik.

U stručnim analizama navodi se da su američke atomske bombe stacionirane u Evropi tipa B-61-3 i B-61-4. Reč je o bombama koje su najstarije u nuklearnom arsenalu SAD. Oružje je razvijeno u istraživačkom centru Los Alamos (Novi Meksiko), a njegova proizvodnja počela je 1968. godine. Ukupno je sklopljeno 3.155 bombi tipa B-61 od kojih je još oko hiljadu spremno za dejstvo. Tek jedan mali deo ovog arsenala, oko dvadeset atomskih bombi, lagerovan je u Nemačkoj – u bazi Bihel.

Ove bombe dugačke su 3,58 metara i teške između 320 i 540 kilograma. Koncipirane su kao avionske bombe zbog čega imaju i padobran koji usporava njihov pad. Prema stručnim izvorima, atomske bombe tipa B-61 treba da budu „penzionisane“ najkasnije do 2025. godine.

Na kraju treba podsetiti da je pismo petorice šefova diplomatija NATO-u i Amerikancima povodom atomskih bombi u Evropi poslato u Brisel u trenutku kada SAD i Rusija pokušavaju da sklope novi sporazum o ograničavanju nuklearnog naoružanja. Prethodni sporazum istekao je 5. decembra 2009. i dosadašnji američko-ruski pregovori o daljem smanjenju nuklearnih arsenala nisu daleko odmakli. U sredu su na ovu temu imali telefonski razgovor ruski i američki predsednik Dmitrij Medvedev i Barak Obama. Kako je novinarima rekao ruski šef diplomatije Sergej Lavrov, i dalje je najspornije pitanje „podizanje“ američkog antiraketnog štita u istočnoj Evropi koji Moskva doživljava kao direktnu pretnju svojoj bezbednosti zbog čega i „koči“ dogovor o nuklearnom oružju.    

Žarko Rakić