Највећа свађалица међу немачким политичарима, шеф дипломатије Гвидо Вестервеле баш не може да седи миран. Поред низа запаљивих домаћих тема поводом којих се посвађао с готово свим политичким групацијама и синдикатима, Вестервеле се сада „преселио“ и на међународни терен: покренуо је питање стационирања страног атомског оружја у Немачкој.

Немачки министар иностраних послова потписао је писмо – с колегама по рангу из Холандије, Белгије, Луксембурга и Норвешке – у којем се тражи да се на следећем, априлском, самиту НАТО-а у Естонији озбиљно разговара о могућности да се свет ослободи нуклеарног оружја. Писмо је, пре него што је послато, доспело у руке новинара „Шпигла“ и на њему је адреса НАТО-а у Бриселу, али, како истиче овај немачки недељник, прави прималац с друге стране Атлантика – у Вашингтону.

Иако писмо одише глобалним тоном – у њему се говори о планети без атомског оружја – утисак је да шеф дипломатије у влади Ангеле Меркел заправо највише „гађа“ немачко ухо. Либерали и њихов лидер Гвидо Вестервеле већ поодавно траже да се Немачка „очисти“ од атомских бомби, а овај њихов захтев ушао је и у коалициони споразум с конзервативцима о формирању заједничке владе. Проблем је, међутим, што и у Бриселу (НАТО) и у Вашингтону (САД) не постоји разумевање за причу о свету без атомског оружја.

Почетком недеље амерички државни секретар Хилари Клинтон је упозорила Европљане да не доводе у питање стационирање нуклеарног оружја.

„Знамо да постоје водеће европске државе у којима се води таква расправа“, изјавила Хилари Клинтон не наглашавајући директно да је реч о Немачкој. „Надамо се, међутим, да неће бити донете пребрзе одлуке које би угрозиле наш систем одбране.“

Пре неколико дана је и амерички министар одбране Роберт Гејтс оштро критиковао Европљане због њихове спремности да окрену леђа оружју.

„Демилитаризација Европе, о којој говори велики део јавности и политичара, претвара се у истинску препреку за успостављање истинске безбедности и трајног мира“, изјавио је, како преноси бечки „Стандард“, Роберт Гејтс.

Бивши генерални секретар НАТО-а Џорџ Робертсон био је неупоредиво оштрији.

„Крајње је неодговорно од Немачке да жели место под америчким атомским ’кишобраном’ док, на другој страни, покушава да нуклеарно оружје пресели у неку другу државу.“

Из кругова блиских Вестервелеу стижу објашњења да „америчко нуклеарно оружје у Немачкој нема више ни политичку ни војну улогу“ и да је, због тога, „потпуно непотребно“.

Према непотпуним подацима САД – под фирмом НАТО – имају тренутно у Европи максимално између 210 и 240 атомских бомби, у Белгији, Немачкој, Холандији и Италији. Условно се на овај списак може додати и Турска, иако се америчко нуклеарно оружје налази у азијском делу ове државе, у бази Инџирлик.

У стручним анализама наводи се да су америчке атомске бомбе стациониране у Европи типа Б-61-3 и Б-61-4. Реч је о бомбама које су најстарије у нуклеарном арсеналу САД. Оружје је развијено у истраживачком центру Лос Аламос (Нови Мексико), а његова производња почела је 1968. године. Укупно је склопљено 3.155 бомби типа Б-61 од којих је још око хиљаду спремно за дејство. Тек један мали део овог арсенала, око двадесет атомских бомби, лагерован је у Немачкој – у бази Бихел.

Ове бомбе дугачке су 3,58 метара и тешке између 320 и 540 килограма. Конципиране су као авионске бомбе због чега имају и падобран који успорава њихов пад. Према стручним изворима, атомске бомбе типа Б-61 треба да буду „пензионисане“ најкасније до 2025. године.

На крају треба подсетити да је писмо петорице шефова дипломатија НАТО-у и Американцима поводом атомских бомби у Европи послато у Брисел у тренутку када САД и Русија покушавају да склопе нови споразум о ограничавању нуклеарног наоружања. Претходни споразум истекао је 5. децембра 2009. и досадашњи америчко-руски преговори о даљем смањењу нуклеарних арсенала нису далеко одмакли. У среду су на ову тему имали телефонски разговор руски и амерички председник Дмитриј Медведев и Барак Обама. Како је новинарима рекао руски шеф дипломатије Сергеј Лавров, и даље је најспорније питање „подизање“ америчког антиракетног штита у источној Европи који Москва доживљава као директну претњу својој безбедности због чега и „кочи“ договор о нуклеарном оружју.    

Жарко Ракић