Шпанци у недељу излазе на превремене изборе, а резултати су већ унапред познати. Истраживања недвосмислено показују да ће опозициона Народна партија десног центра освојити апсолутну већину – од 192 до 196 посланика.

Највећи губитник је онај који је до сада био на власти као и свуда у Европи захваћеној дужничком кризом. Партија шпанских социјалиста добиће по свим прогнозама најмањи проценат гласова у својој историји. Њу после одустајања садашњег премијера Хосеа Луиса Родригеса Сапатера од трке за трећи мандат води његов актуелни министар унутрашњих послова Алфредо Перес Рубулкаба.

И док сва испитивања јавног мњења недвосмислено указују да ће социјалисти доживети дебакл, готово је извесно да ће нови премијер Шпаније бити Марјано Рахој, лидер Народне партије, и да ће њему припасти врућ кромпир да води земљу која је већ загазила на праг изгубљене деценије.

Са двоструко већом стопом незапослености (22 одсто) од просека у ЕУ, изгледима да она даље расте и захтевом из Брисела да до 2013. смањи буџетски дефицит на три одсто бруто националног дохотка, јасно је да ће нови премијер морати да уведе још много драстичније мере од оних које је по цену наглог пада популарности прогурао социјалиста Сапатеро.

У сенци падања евро домина, где је следећа по свему судећи Шпанија, кампања обилује низом политичких парадокса. Будућег премијера Рахоја, ривал Рубулкаба оптужује да планира даље кресање додатака незапосленима, снижавање пензија, даље отпуштање просветних радника и укупно сасецање социјалних бенефиција.

Рахој, пак, не образлаже свој план детаљно, не труди се да јавности обелодани непријатне елементе из изборног програма јер, како каже Рубулкаба, „када би пред нацију изашао са плановима које држи у глави, ни чланство његове партије не би гласало за њега”.

Рахој држи победу практично у џепу, ослањајући се на пуку статистику која је поражавајућа: број незапослених је за време владавине социјалиста порастао на пет милиона.

„Шпанији су потребне промене, и то хитно, политика мора да се води на потпуно другачији начин”, додаје Рахој, али не прецизира како ће их и на чијим леђима изнети.

Нација, с друге стране, први пут у последњих 15 година показује јаче тенденције ка левим опцијама, али ће, без обзира на то, гласати за промене које ће извести партија десног центра.

На овај парадокс указује међу осталима и социолог Хосе Феликс Тезанос, главни уредник часописа „Теме и дебате”, који упозорава на податак да у Шпанији данас 70 одсто становника млађих од 35 година живе као грађани другог реда: или су незапослени или им је посао у опасности. Осећају се изопштеним, и то, тврди се, изазива малтене националну сагласност да држава треба много значајније да интервенише у економској политици.

Ипак, Шпанци ће гласати за десницу, а то је због тога што левичарске партије, у које спадају и социјалисти на власти, нису успеле да каналишу своје бираче у овој конфузној ситуацији. Али то би могла бити у овим условима Пирова победа.

За кога ће гласати покрет незадовољника који од 15. маја окупира градске тргове у Шпанији? Довољно су паметни, кажу аналитичари, да неће убацивати бланко глас, празан папир у гласачке кутије. Такав „избор” погодовао би двема највећим партијама, а они траже управо престанак њиховог монопола.

Грађани другог реда, којим се сматра већина протестаната, неухватљиви су за статистичаре. Ако не изостану са избора, свој глас могли би да дају мањим партијама, највероватније Зеленима или Уједињеној левици. Али то, по свему судећи, неће угрозити апсолутну победу десног центра.

Тезанос, међутим, предвиђа да ће нова влада, створена усред кризе, бити врло брзо потрошена. И да ће пре истека следеће године на Иберијском полуострву доћи до много масовнијих протеста и нових решења ако се не деси неконтролисана експлозија 70 одсто изопштених младих људи. А онда је касно за сваку политику.

З. Шуваковић