Традиционалним ватрометом, звоњавом гонгова и карневалским плесом змајева јуче у поноћ по пекиншком локалном времену, када је код нас било 17 часова, Кинези су испратили годину Бика и дочекали – Тигра.

У поноћ, са највише пекиншке куле Џунглоу, недалеко од Забрањеног града, огласило се највеће кинеско звоно које је заглушујућом звоњавом (108 пута, према обичају) најавило долазак Нове лунарне 4708. године у знаку Тигра.

Већина Кинеза лунарну Нову годину дочекала је код куће, у породичном кругу. Према веровању, да би одобровољили кућног свеца Цаођуна, Кинези масовно излазе из својих домова тек другог дана Нове године.

Цаођун доноси својим поштоваоцима срећу и богатство, а грешницима јад и беду, верују Кинези. Он се, наводно, може одобровољити само ако се у кући конзумирају слатка јела.

На кинеској новогодишњој трпези налази се специјални јеловник састављен од 16 врста пиринча помешаног са урмама, кестењем, боровим семенкама и медом. Ту је и неизбежни новогодишњи специјалитет ђаоци (кнедле са млевеним месом и поврћем). У првих пет новогодишњих дана Кинези не једу печење већ само барено и пржено месо.

Ујутро се препоручује чаша пиринчаног вина „због изоштравања слуха” – да би се боље чуле добре вести у новој години. Верује се, такође, да човек може „умотати себи срећу” ако једе храну увијену у листове купуса.

Пред поноћ се служи риба коју никад не треба појести до краја – због урока. Према кинеском веровању, првог дана нове године није дозвољен плач, дирање ножа и чишћење пода.

Долазак Нове 4708. године, према лунарном календару, означиће и почетак Пролећног фестивала, највећег кинеског традиционалног празника који траје 15 дана. У току ове популарне годишње светковине заказано је више од хиљаду културних догађаја широм Кине. Петнаести дан Кинеске нове године назива се Празник фењера и он означава крај новогодишње светковине. Овај кинески празник има традицију дужу од 1.500 година.

Легенда каже да је цар Мингди из династије Хан, који је владао од 56. до 76. године, наредио поданицима да петнаестог дана Нове године дођу у храмове и запале црвене фењере (боја радости, према кинеском веровању) у знак поштовања Буде.

Кинеска лунарна Нова година је службени празник (седам нерадних дана), који уједно представља најмасовнију привремену сеобу на свету. Статистичари процењују да ће обим кинеског превоза обухватити више од милијарду путовања.

Сања Стијовић