Пошиљке су спремне. Чекови вредни укупно 23 милијарде долара сутра ће, као и сваког месеца, бити испоручени милионима америчких пензионера. Међутим, колико у недељу пре подне то се тако није чинило јер је опасна игра натезања између републиканаца и демократа у америчком Конгресу претила да гурне САД у технички банкрот.

Договор између представника Демократске и Републиканске странке у америчком Сенату и Представничком дому о подизању границе задуживања државе како би се избегао претећи банкрот државне касе САД постигнут је у недељу касно увече, после вишемесечног оштрог сукоба. Према очекивањима, закон ће бити усвојен у Сенату Представничком дому, иако су незадовољство постигнутим договором досад изразили присталице конзервативног покрета „Чајанка” и неки либерали.

Председник Барак Обама изјавио је да су челници Представничког дома и Сената постигли договор о подизању границе задуживања земље са досадашња 14,3 билиона долара за додатна 2,4 билиона долара. Према његовим речима, у замену за то америчка влада у наредних 10 година мора да смањи дефицит за исти тај износ.

Према договору, влада САД мора да се уштеди око 900 милијарди долара, док ће бити успостављена и двостраначка комисија у америчком Конгресу, чији ће задатак бити да размотри додатно смањење трошкова у износу од билион и по долара. Према Обаминим речима, у преговорима о будућем смањењу трошкова ништа неће бити недодирљиво, а подизање границе задуживања неће бити извршено брзо, како не би постало проблем за крхку америчку економију.

САД су имале рок до 2. августа за постизање споразума о подизању границе задуживања да би могле да наставе са отплатом својих кредита и избегну технички банкрот.

Финансијска тржишта су након договора ипак одахнула, при чему је на азијским берзама дошло до јачања долара и појефтињења злата, које у несигурним временима представља безбедну инвестицију. Додуше, засад није извесно да ли ће Американци овим договором успети да убеде и агенције за рејтинг да САД и даље заслужују врхунски оцену рејтинга.

„Снижење рејтинга представљало би значајан ризик током наредних месеци, односно остатка 2011. године. Агенције ће можда закључити да предложени план не иде довољно далеко у смањењу дефицита и да и даље постоје ризици у примени различитих фаза тог прелиминарног договора”, упозорио је Ентони Валери, стратешки аналитичар фирме „ЛПЛ фајненшел”.

Економиста кинеске Комисије за национални развој и реформе Џу Баољенг изјавио је да ће договор ублажити дугорочне стрепње инвеститора, али је истакао да ипак очекује да ће кредитни рејтинг САД бити снижен, „зато што је смањење дефицита сувише мало, што неће много помоћи одрживости њихове финансијске ситуације”.

Додуше, засад је неизвесно да ли ће Џон Бејнер, председавајући Представничког дома у којем већину имају републиканци, успети да убеди и ултраконзервативне конгресмене из покрета „Чајанка” да гласају за овај договор. Упркос томе што Бејнер представља да се договор заснива само на смањењу трошкова и да је „одбачена намера Беле куће да повећа порезе”, пажљивијом анализом споразума уочава се да нови порези нису немогући. Наиме, специјална двостраначка комисија у америчком Конгресу може, у одлучивању где „уштинути” трошкове и уштедети додатни билион и по долара, одлучити да повећа порез.

Стога политичка „игранка” у САД није готова. Штавише, уколико буде усвојен споразум у ова дома америчког Конгреса – она тек почиње.

----------------------------------------------

Договор подстакао раст цене нафте

Њујорк, Лондон – Сирова нафта је јуче ујутру током електронског пословања на берзи у Њујорку поскупела на изнад 97 долара за барел, након што је у САД постигнут договор о подизању горње границе државног задуживања, преноси Танјуг. Цена америчке „лаке” нафте за терминску испоруку у септембру на Њујоршкој робној берзи порасла је за 1,41 долар, на 97,11 долара за барел, док је европска „брент” нафта на Међународној берзи петролеја у Лондону истовремено поскупела за 1,21 долар, на 117,95 долара за барел, пренела је агенција АП. Претходно је цена најважније енергетске сировине пала са прошлонедељног нивоа од близу 100 долара за барел услед забринутости инвеститора да би технички банкрот САД могао да изазове рецесију и угрози тражњу нафте, али и због вести о успорењу америчког привредног раста.