Od našeg dopisnika
Atina,  5.  marta – Ponovo suzavac, kamenice i „Molotovljevi kokteli” na ulicama Atine. Protestne šetnje i mitinzi radnika nezadovoljnih vladinom restriktivnom politikom danas su prerasli u ozbiljne sukobe sa policijom. Upotrebljen je suzavac, nekoliko policajaca i učesnika manifestacija, među njima i jedan sindikalni lider, ozbiljno su povređeni i prevezeni u bolnicu.

U Atini već drugi dan traju štrajkovi. Najveći sindikati pozvali su radnike na proteste odmah po objavljivanju novog paketa mera za izlazak iz krize. Praktično, naporima vlade nacija je odgovorila obustavama rada koje će biti nastavljene i narednih dana. Za 11. mart je zakazan novi generalni štrajk. Atina je u haosu jer danas je u štrajku osoblje gradskog i prigradskog transporta, deo kontrole letenja zbog čega su tokom pre podneva otkazani letovi, bolničko osoblje, nastavnici... Grupa demonstranata pokušala je da prodre u zgradu Parlamenta i tada je došlo do ozbiljnog sukoba sa policijom. Povređen je predsednik sindikata radnika privatnog sektora.

Atmosfera ozbiljnih socijalnih nemira koji rastu posle odluke vlade da se zamrznu penzije, smanje primanja zaposlenih u državnom sektoru, redukuju bonusi, podignu porezi na benzin, cigarete i alkohol, jednostavno, da se po svaku cenu nađu sredstva za popunjavanje rupa u budžetu – stanje je koje premijer Papandreu ostavlja u Grčkoj. S druge strane, njegova diplomatska misija u Nemačkoj, Francuskoj i SAD koja će biti posvećena ekonomskim problemima, nažalost, na uliva mnogo optimizma.

Odluka Atine da odmah posle objavljivanja restriktivnih mera proda novi paket državnih obveznica za sumu od pet milijardi evra, kao i činjenica da su one odmah razgrabljene, signal je da zapadni investitori ipak veruju u mogućnost grčkog oporavka. Za Grčku, ponuda obveznica je bila svojevrstan test raspoloženja finansijskog tržišta koje je reagovalo sa velikim interesovanjem jer je potražnja bila tri puta veća od ponude.

Međutim, sada Grčka od svojih evropskih partnera očekuje konkretne uzvratne poteze, a ne samo obećanja o pomoći. Pre svega, to znači mogućnost da se zadužuje pod istim uslovima kao i ostale evropske zemlje kojima „ne cvetaju ruže”. Jer, dok Španija od EU dobija kredit sa kamatom od tri posto, za Grčku, takva ista pozajmica je moguća samo pod opterećenjem od 6,3 posto.

Zato, pred susret sa nemačkim kancelarom Angelom Merkel i razgovore koji će se u Berlinu voditi i u subotu, premijer Papandreu jasno poručuje da Grčkoj ne treba novac nemačkih obveznika već usaglašena podrška Evrope, mogućnost da se i Atina pod istim uslovima kao i ostale evropske zemlje, obrati za pomoć, kredite...

„Ono što očekujemo od evropskih partnera, posebno od Nemačke je eksplicitan, jasan signal upućen međunarodnom finansijskom tržištu da Grčka i njena vlada zaslužuju puno poverenje”, izjavio je zamenik šefa diplomatije Dimitris Drucas nemačkom radiju.

Upravo zato sa dozom razočaranja Grci gledaju na negativnu atmosferu koju je nemačka štampa stvorila uoči susreta Merkelove i Papandreua, jer je jasno da će rezultati ovih razgovora uticati i na poziciju koju će u odnosu na ceo problem grčkog duga zauzeti i ostale članice EU.

Na poruku kancelarke Merkel da Grci neće dobiti ni cent, premijer Papandreu poručuje da im on i ne treba, i da je smisao cele evropske turneje rešenost da se čuje i dobije jedinstveni i konkretni stav. Jer, u protivnom, smatra Papandreu, kao rešenje uvek ostaje mogućnost obraćanja MMF-u.

Posle Berlina, grčki premijer nastavlja razgovore u Parizu a već 9. marta očekuju ga domaćini u Vašingtonu.

Jasmina Pavlović-Stamenić