Од нашег дописника
Атина,  5.  марта – Поново сузавац, каменице и „Молотовљеви коктели” на улицама Атине. Протестне шетње и митинзи радника незадовољних владином рестриктивном политиком данас су прерасли у озбиљне сукобе са полицијом. Употребљен је сузавац, неколико полицајаца и учесника манифестација, међу њима и један синдикални лидер, озбиљно су повређени и превезени у болницу.

У Атини већ други дан трају штрајкови. Највећи синдикати позвали су раднике на протесте одмах по објављивању новог пакета мера за излазак из кризе. Практично, напорима владе нација је одговорила обуставама рада које ће бити настављене и наредних дана. За 11. март је заказан нови генерални штрајк. Атина је у хаосу јер данас је у штрајку особље градског и приградског транспорта, део контроле летења због чега су током пре поднева отказани летови, болничко особље, наставници... Група демонстраната покушала је да продре у зграду Парламента и тада је дошло до озбиљног сукоба са полицијом. Повређен је председник синдиката радника приватног сектора.

Атмосфера озбиљних социјалних немира који расту после одлуке владе да се замрзну пензије, смање примања запослених у државном сектору, редукују бонуси, подигну порези на бензин, цигарете и алкохол, једноставно, да се по сваку цену нађу средства за попуњавање рупа у буџету – стање је које премијер Папандреу оставља у Грчкој. С друге стране, његова дипломатска мисија у Немачкој, Француској и САД која ће бити посвећена економским проблемима, нажалост, на улива много оптимизма.

Одлука Атине да одмах после објављивања рестриктивних мера прода нови пакет државних обвезница за суму од пет милијарди евра, као и чињеница да су оне одмах разграбљене, сигнал је да западни инвеститори ипак верују у могућност грчког опоравка. За Грчку, понуда обвезница је била својеврстан тест расположења финансијског тржишта које је реаговало са великим интересовањем јер је потражња била три пута већа од понуде.

Међутим, сада Грчка од својих европских партнера очекује конкретне узвратне потезе, а не само обећања о помоћи. Пре свега, то значи могућност да се задужује под истим условима као и остале европске земље којима „не цветају руже”. Јер, док Шпанија од ЕУ добија кредит са каматом од три посто, за Грчку, таква иста позајмица је могућа само под оптерећењем од 6,3 посто.

Зато, пред сусрет са немачким канцеларом Ангелом Меркел и разговоре који ће се у Берлину водити и у суботу, премијер Папандреу јасно поручује да Грчкој не треба новац немачких обвезника већ усаглашена подршка Европе, могућност да се и Атина под истим условима као и остале европске земље, обрати за помоћ, кредите...

„Оно што очекујемо од европских партнера, посебно од Немачке је експлицитан, јасан сигнал упућен међународном финансијском тржишту да Грчка и њена влада заслужују пуно поверење”, изјавио је заменик шефа дипломатије Димитрис Друцас немачком радију.

Управо зато са дозом разочарања Грци гледају на негативну атмосферу коју је немачка штампа створила уочи сусрета Меркелове и Папандреуа, јер је јасно да ће резултати ових разговора утицати и на позицију коју ће у односу на цео проблем грчког дуга заузети и остале чланице ЕУ.

На поруку канцеларке Меркел да Грци неће добити ни цент, премијер Папандреу поручује да им он и не треба, и да је смисао целе европске турнеје решеност да се чује и добије јединствени и конкретни став. Јер, у противном, сматра Папандреу, као решење увек остаје могућност обраћања ММФ-у.

После Берлина, грчки премијер наставља разговоре у Паризу а већ 9. марта очекују га домаћини у Вашингтону.

Јасмина Павловић-Стаменић