Пораз немачких евроскептика

Уставни суд Немачке потврдио је да се договор о увођењу Европског стабилизационог механизма (ЕСМ) не коси са Уставом Немачке, чиме је отворен пут да највећа европска економија ратификује споразум о формирању фонда којим се обезбеђује финансирање посрнулих економија еврозоне. Ратификације ће бити завршена када је потпише председник Немачке Јоахим Гаук, који је претходно то одбио све док суд у Карлсруеу не потврди уставност овог споразума изгласаног у оба дома немачког парламента – и у Бундестагу и Бундесрату.

Када је питање уставности немачког финансирања фондова ЕСМ изнесено пред Уставни суд, надлежни у Бриселу су одложили почетак рада овог фонда, првобитно планираног за јул, а који ће ипак почети са радом тек октобру.

Иако се овакав развој догађаја оцењује као пораз немачких евроскептика, Уставни суд није потврдио уставност немачког финансирања ЕСМ-а без додатних ограничења. Наложио је влади у Берлину да обезбеди сагласност свих чланица еврозоне појединачно да, у складу са међународним правом, пројектована сума немачких гаранција и доприноса у висини од 190 милијарди евра не може бити накнадно прекорачена без сагласности Бундестага.

Према тумачењу суда, уговори дефинисани међународним правом имају приоритет над уговорима на нивоу ЕУ. Другим речима, учешће Немачке у систему ЕСМ условљава се претходним билатералним уговорима Берлина и влада осталих шеснаест чланица еврозоне.

Уставни суд, такође, релативисао је клаузуле ЕСМ и ЕЦБ (Европске централне банке) о обавези влада да држе податке о финансирању у тајности. Берлину је наложено да на захтев посланика информише Бундестаг о појединостима рада и финансијским операцијама две институције.

„Канцеларка може да одахне” и „Карлсруе потврдио капитулацију Меркелове”, неки су од наслова немачке штампе који описују овај догађај. Први уважава чињеницу да је настављен пут ка фискалној унији који је, у начелу, трасирао управо Берлин, а други наслов подстиче размишљање да ли је Ангела Меркел препустила иницијативу другима, приклонивши се табору шефа ЕЦБ Марија Драгија.

План шефа Европске централне банке, стицајем околности у складу и по укусу светских економских и финансијских лидера, предвиђа да ЕЦБ самостално и неограничено интервенише на тржишту државних обвезница. Требало би да спроводи контролу и по потреби „гаси” националне банкарске институције. Практично, банка би преко глава националних парламената и воље њихових посланика одлучивала о економској судбини чланица.

Уставни суд у Карлсруеу онемогућио је својом одлуком, у најмању руку, покретање такозваног аутоматизма аутономних банкара Европе. Додатни услови онемогућавају предузимање финансијских операција без изричите сагласности влада. У случају Немачке, штавише, непоштовање додатних клаузула суда могло би, барем у теорији, да подстакне питање одговорности владе.

----------------------------------------------

Ексклузивна вест за берзе

Док су немачка и европска јавност са нестрпљењем очекивале саопштавање одлуке Уставног суда, „неко” из судске администрације доставио је јуче у преподневним часовима оригинални текст одлуке светским берзама, од Лондона до Њујорка и од Хонгконга до Сингапура. За разлику од немачког оригинала, текст је био на енглеском – правовремено преведен да би берзе могле да реагују.