Вест је брзином интернета обишла свет остављајући оне који су је прочитали у стању цивилизацијског шока: исламисти у Египту припремају закон по коме ће мужевима бити допуштено да имају секс са својим умрлим супругама у периоду од шест сати после њихове смрти!

Почело је од текста који је у угледном „Ал Ахраму” објавио Амр Абдул Самеа, познати симпатизер свргнутог председника ХоснијаМубарака. Са јасном идејом да дискредитује исламистички блок који од прошлогодишње победе „арапског пролећа” доминира националном политиком, он пише да Муслиманска браћа сем овог морбидног закона намеравају да минимум старости за удају спусте на 14 година и да женама ускрате право на образовање и запошљавање.

Без провере да ли уопште постоји таква посланичка иницијатива, кренула је лавина. Када је вест у енглеској верзији пренела телевизија Ал Арабија, пожар се са арапских преселио на глобалне веб-мреже.

Било је ту свега. Понајвише „Ти језиви муслимани”.

Иако су шансе да некрофиличарски закон буде предложен око нуле, а да буде прихваћен равне апсолутној нули – упркос чињеници да исламисти контролишу две трећине египатског парламента – вест је намах постала светска сензација.

Можда би све остало у сфери мрачне бизарности да од маја 2011. заиста не постоји фатва – верско мишљење – по коме муж има право на постмортем секс са својом супругом, и да жена има исто право са умрлим мужем – без објашњења како би то било могуће.

Такво мишљење дао је један марокански алем – учитеља ислама – познат и по томе што је, ван свих токова исламског учења, пресудио да муслиманке у другом стању могу да пију алкохол.

Како је ЗамзамиАбдулБаризваничник министарства вера, и како његове фатве лако могу да буду сматране као обавезне за муслимане по Мароку, полемика се поново захуктала.

Замзами своје мишљење заснива на аналогији: како ће се добар муслимански пар поново спојити на небу и како смрт не поништава брачни уговор, онда мужа ништа не спречава да још једном има секс са својом преминулом супругом.

Ова изопачена логика одмах је наишла на жесток отпор исламских учењака који за Замзамијево упутство не налазе основ ни у исламској светој књизи Курану, ни у адетима пророка Мухамеда, нити у списима ни једне од четири признате школе исламског права.

Шта је мароканског алема нагнало да изда своју опскурну фатву остаје тајна, али текст у „Ал Ахраму“ је актуелизовао – као очигледан удар на исламисте са ужарене политичке сцене Египта уочи председничких избора 23–24. маја. Зато је одмах повезана са Муслиманском браћом, најстаријом исламистичком групацијом арапског света.

Убацивање постмортем секса у игру згрозило је огроман број египатских муслимана који умоболну Земзамијеву фатву доживљавају као провокацију исламу и директан ударац на људска права у демократском друштву које покушавају да праве после деценија деспотије.

Замзамију је месту у азилу, пише једна Мароканка. Ако је некрофилија халал – дозвољена по исламу – онда само треба чекати на његову наредну фатву која ће легализовати секс са овцама и камилама.

Бошко Јакшић