U Anglikanskoj crkvi je podignuta „uzbuna”. U Velikoj Britaniji katolici su postali revnosniji vernici od anglikanaca. Na nedeljnu misu u proseku odlazi 861.000 katolika, a na bogosluženja u anglikanske crkve 852.000 vernika. Možda ova razlika i nije velika, ali činjenica da na Ostrvu ima više od 25 miliona anglikanaca i 4,5 miliona katolika pokazuje ozbiljne promene među hrišćanskim denominacijama.

Mnogi već zabrinuto postavljaju pitanje da li to Velika Britanija u kojoj je kraljica nominalno poglavar Anglikanske crkve postaje katolička? Ovi za mnoge uznemirujući podaci nekako su se nesrećno poklopili sa odlukom bivšeg engleskog premijera Tonija Blera da posle 20 godina „religijskog lutanja” konačno napusti Anglikansku crkvu i postane rimokatolik.

 U pokušaju da zaustave osipanje vernika, anglikanci su počeli da iznalaze nove forme evangelizacije. Kako piše „Dejli telegraf”, u potrazi za izgubljenim dušama anglikanski propovednicu su krenuli u obilazak noćnih klubova, otvaraju se i ploveće crkve na baržama, a za one lenje formirano je više internetskih virtuelnih parohija.

Izveštaj iz 37.000 anglikanskih crkava pokazuje da je od 2000. do 2006. godine broj vernika koji dolaze na bogosluženja opao za 20 odsto. Osipanje vernika primetno je i u Rimokatoličkoj crkvi u Britaniji, ali u nešto manjem obimu. U poslednjih šest godina broj vernika koji redovno dolaze na mise opao je samo za 13 odsto. Širenjem Evropske unije 2004. godine na istok Evrope, „trbuhom za kruhom” u Englesku je došao veliki broj radnika iz Poljske i Litvanije, pa se klupe u katoličkim crkvama poslednjih godina popunjavaju imigrantima.

Otac Alister Mekgret, profesor istorije teologije na Oksfordu, upozorava na opadanje interesovanja vernika da dolaze u crkvu i slušaju reč Božiju upozoravajući je znak da je vreme da se Anglikanska crkva probudi iz sna, jer, kako kaže, ne može da zamisli „šta će se dogoditi ako državna crkva postane manjinska”.

Biskup Portsmuta Krispijan Holis priznaje da imigranti iz istočne Evrope popravljaju prosek, ali da Katolička crkva pokušava da povrati i stare vernike koji su zaboravili na svoje verske obaveze.

„Broj katolika koji redovno odlazi u crkvu poslednjih godina postaje privlačan i za anglikance. Ali, to ne znači da želimo da se takmičimo sa Anglikanskom crkvom. Podaci da ipak više vernika dolazi na misu ohrabruju nas i ujedno pokazuju da se Katolička crkva u Velikoj Britaniji ne doživljava kao marginalna pojava”, ističe biskup Holis.

Deni Sriskandaradža, šef odeljenja za migracije, jednakost i prava građana Instituta za istraživanje javne politike, upozorava da klupe u katoličkim crkvama u Velikoj Britaniji neće zadugo ostati popunjene. Imigranti iz katoličkih zemalja sa istoka EU se, ipak, posle nekog vremena vraćaju kući.

 Ali da se među britanskim hrišćanima nešto ozbiljno menja pokazuje veliki rast popularnosti harizmatične Pentakostalne crkve. Broj vernika pentakostalaca se između 2000. i 2006. godine povećao za čak 23 odsto (skok sa 233.300 na 287.900 vernika). Tako se svake nedelje u Kingsvej međunarodnom hrišćanskom centru u istočnom Londonu u potrazi za Bogom sakupi i po 12.000 vernika. Pentakostalci potiskuju metodiste koji su po broju vernika u Britaniji zauzimali treće mesto i za šest godina na Ostrvu su podigli 500 novih crkava. Rast popularnosti ove crkve „Dejli telegraf” je uporedio sa širenjem čuvenog megalanca kafeterija „Starbaks”.

Uprkos relativnom uspehu katolika i zamahu pentakostalaca, mnogi predviđaju da će do 2010. godine broj hrišćana koji odlaze u crkvu u Engleskoj nastaviti da opada. Jedno od objašnjenja su strukturne promene u društvu. Stalna porodična klupa u crkvi na nedeljnim bogosluženjima odavno više nije svetinja. Migracije su učinile da mnoge stare viševekovne parohije gotovo nestanu.

„Internet je omogućio da ljudi biraju svoje okruženje po svom izboru, što je privlačnije nego da se vezuju za stalnu crkvenu zajednicu zasnovanu po teritorijalnom principu. Teško je danas naterati ljude da odlaze na jutarnja bogosluženja, kad se na spavanje odlazi veoma kasno, a članovi porodice bude se u različita vremena”, objašnjava Dejvid Voas, profesor sa Instituta za društvene promene Univerziteta u Mančesteru.

Britanski tinejdžeri su sve nezavisniji od svojih roditelja i sva istraživanja pokazuju da se sve manje interesuju za religiju. Broj dece ispod 16 godina u Anglikanskoj crkvi u poslednjih 20 godina opao je sa 226.000 na 135.000. Sve ovo je rezultiralo poraznim podacima da u Velikoj Britaniji koja je, ipak, tradicionalno hrišćanska zemlja, 36 odsto mladih u uzrastu od 18 do 24 godine nije znalo da je Isus Hristos rođen u Vitlejemu.