У Англиканској цркви је подигнута „узбуна”. У Великој Британији католици су постали ревноснији верници од англиканаца. На недељну мису у просеку одлази 861.000 католика, а на богослужења у англиканске цркве 852.000 верника. Можда ова разлика и није велика, али чињеница да на Острву има више од 25 милиона англиканаца и 4,5 милиона католика показује озбиљне промене међу хришћанским деноминацијама.

Многи већ забринуто постављају питање да ли то Велика Британија у којој је краљица номинално поглавар Англиканске цркве постаје католичка? Ови за многе узнемирујући подаци некако су се несрећно поклопили са одлуком бившег енглеског премијера Тонија Блера да после 20 година „религијског лутања” коначно напусти Англиканску цркву и постане римокатолик.

 У покушају да зауставе осипање верника, англиканци су почели да изналазе нове форме евангелизације. Како пише „Дејли телеграф”, у потрази за изгубљеним душама англикански проповедницу су кренули у обилазак ноћних клубова, отварају се и пловеће цркве на баржама, а за оне лење формирано је више интернетских виртуелних парохија.

Извештај из 37.000 англиканских цркава показује да је од 2000. до 2006. године број верника који долазе на богослужења опао за 20 одсто. Осипање верника приметно је и у Римокатоличкој цркви у Британији, али у нешто мањем обиму. У последњих шест година број верника који редовно долазе на мисе опао је само за 13 одсто. Ширењем Европске уније 2004. године на исток Европе, „трбухом за крухом” у Енглеску је дошао велики број радника из Пољске и Литваније, па се клупе у католичким црквама последњих година попуњавају имигрантима.

Отац Алистер Мекгрет, професор историје теологије на Оксфорду, упозорава на опадање интересовања верника да долазе у цркву и слушају реч Божију упозоравајући је знак да је време да се Англиканска црква пробуди из сна, јер, како каже, не може да замисли „шта ће се догодити ако државна црква постане мањинска”.

Бискуп Портсмута Криспијан Холис признаје да имигранти из источне Европе поправљају просек, али да Католичка црква покушава да поврати и старе вернике који су заборавили на своје верске обавезе.

„Број католика који редовно одлази у цркву последњих година постаје привлачан и за англиканце. Али, то не значи да желимо да се такмичимо са Англиканском црквом. Подаци да ипак више верника долази на мису охрабрују нас и уједно показују да се Католичка црква у Великој Британији не доживљава као маргинална појава”, истиче бискуп Холис.

Дени Срискандараџа, шеф одељења за миграције, једнакост и права грађана Института за истраживање јавне политике, упозорава да клупе у католичким црквама у Великој Британији неће задуго остати попуњене. Имигранти из католичких земаља са истока ЕУ се, ипак, после неког времена враћају кући.

 Али да се међу британским хришћанима нешто озбиљно мења показује велики раст популарности харизматичне Пентакосталне цркве. Број верника пентакосталаца се између 2000. и 2006. године повећао за чак 23 одсто (скок са 233.300 на 287.900 верника). Тако се сваке недеље у Кингсвеј међународном хришћанском центру у источном Лондону у потрази за Богом сакупи и по 12.000 верника. Пентакосталци потискују методисте који су по броју верника у Британији заузимали треће место и за шест година на Острву су подигли 500 нових цркава. Раст популарности ове цркве „Дејли телеграф” је упоредио са ширењем чувеног мегаланца кафетерија „Старбакс”.

Упркос релативном успеху католика и замаху пентакосталаца, многи предвиђају да ће до 2010. године број хришћана који одлазе у цркву у Енглеској наставити да опада. Једно од објашњења су структурне промене у друштву. Стална породична клупа у цркви на недељним богослужењима одавно више није светиња. Миграције су учиниле да многе старе вишевековне парохије готово нестану.

„Интернет је омогућио да људи бирају своје окружење по свом избору, што је привлачније него да се везују за сталну црквену заједницу засновану по територијалном принципу. Тешко је данас натерати људе да одлазе на јутарња богослужења, кад се на спавање одлази веома касно, а чланови породице буде се у различита времена”, објашњава Дејвид Воас, професор са Института за друштвене промене Универзитета у Манчестеру.

Британски тинејџери су све независнији од својих родитеља и сва истраживања показују да се све мање интересују за религију. Број деце испод 16 година у Англиканској цркви у последњих 20 година опао је са 226.000 на 135.000. Све ово је резултирало поразним подацима да у Великој Британији која је, ипак, традиционално хришћанска земља, 36 одсто младих у узрасту од 18 до 24 године није знало да је Исус Христос рођен у Витлејему.