U Gruziji, Sakašvilijev „Titanik” ostaje sa sve manje posade, koja sluti potonuće i nema volje da sledi kapetana, rešenog da sudbini prkosi uspravan na brodskom mostu. Razlog je izgubljeni rat s Rusijom. Sve veći broj gruzijskih političara okrivljuje proamerički nastrojenog predsednika, smatrajući da je nedržavnički nesmotreno utrčao u rusku spremljenu mišolovku i (isprovociran iz Južne Osetije) uvalio olako Gruziju u sukob. Cena pretrpljenog poraza je sada visoka – rusko pojačano vojno prisustvo u Abhaziji i Južnoj Osetiji, još manje izgleda da se te dve autonomije integrišu i verovatno ekonomske teškoće u zemlji. One već i bez toga nisu bile male.

Uz sve drugo, potrebno je uspostaviti kontakt s Moskvom i početi razgovor. Sa susedom takvog gabarita ne može se biti u neprijateljstvu, a Medvedev i Putin ne žele ni da čuju za Tbilisi dokle god se u Gruziji na vrhu vlasti šepuri „pudla Amerike”, „mali naduvenko”.

Dakle, na horizontu Gruzije ukazuje se lagano kontura potencijalno jakog antisakašvilijevskog fronta političkih izazivača predsednika.

Zurab Nogaideli, bivši premijer i Sakašvilijev bivši ministar finansija, objavio je da će obrazovati sopstvenu opozicionu partiju, ogorčen „ogromnom greškom” šefa Gruzije. Nogaideli je već četvrti tog ranga. Pre njega, bivšeg studenta Kolumbija univerziteta, advokata a na kraju predsednika, napustila je Nino Burdzanadze, uz Sakašvilija predvodnica „revolucije ruža” (2003) i spiker parlamenta.

Burdzanadzeova je podnela ostavku još proletos. Međutim, septembra posle ratne nesreće objavila je da će se vratiti u politički život zemlje, gde su na sceni još dva Gruzinima znana politička povratnika – Salome Zurabišvili i Irakli Okruašvili, bivši šef diplomatije i bivši ministar odbrane, sada u dobrovoljnom izbeglištvu u Parizu.

Okruašvili i Sakašvili, svojevremeno bliski lični prijatelji, u sukobu su od 2006, posle optužbi onog prvog da je Sakašvilijeva vlada upletena u korupcionaške aktivnosti i čak u jedno ubistvo. Nedavno, bivši šef odrane je takođe osnovao partiju (Pokret za ujedinjenje Gruzije) i objavio da će se vratiti iz Francuske.

Poslednji koji je u vrlo kratkom periodu pružio korak u stranu je Solzar Subari, javni pravobranilac, čija je septembra formirana partija nazvana Javnim pokretom za slobodu i pravdu. Pokret za slobodu i pravdu skrojen je kao politički krov, pogodan da pod njim pronađu mesto i nevladine organizacije a i politički neudomljeni, mada Gruziji poznati delatnici, pojedinci.

I sve je to rezultat septembarske groznice. Nešto se sprema, ali šta? Nacionalni politikolog Koba Turmanidze smatra da se ono što se obično naziva „prilikom” bezmalo njuši u vazduhu – sve više je jasno da je podrška Gruzina Sakašviliju u značajnom srozavanju. Nana Sumbadze, iz Instituta za političke studije, potvrđuje utisak, mada drugim rečima. Veli, iskusni političari kakav je Nogaideli „mogu predosetiti da su Sakašviliju dani na vlasti odbrojani”. I dabome, na vreme misle „na mesto u novoj hijerarhiji”.  

Samog pak Nogaidelija (trenutno, inače, izvršni funkcioner investicione firme jednog bivšeg fudbalera) – rat je naterao da napusti udoban život. „To je bila ogromna greška naše vlade, da dopusti da bude ulovljena u zamku rata. Prosto neverovatno. Još ne mogu da poverujem da se to dogodilo.”     

Vredni, revnosni Sakašvili. Ako je voleo i nekada posmatrao predivne filmove o životinjama i prirodi, mogao bi da se priseti šta se događa lavovima kada ostare i izgube moć gospodarenja teritorijom. Povuku se u pećinu i uginu. Lavlje dostojanstvo im ne dopušta da budu rastrgnuti.