Повратак у Чернобиљ

Украјинци се враћају у зону Чернобиља. Све је ближе остварење планова о поновном оживљавању огромног простора који је после експлозије у тамошњој нуклеарној електрани 26. априла 1986. у 1 сат и 23 минута задуго био опасан по живот.

Реч је о веома сложеном програму који би требало да заживи од марта наредне године, а који предвиђа постепено оживљавање пољопривредне производње на радијацијом контаминираном тлу. Слична иницијатива покренута је и у суседној Белорусији која је, такође, била тешко погођена том највећом мирнодопском нуклеарном катастрофом.

Несрећа у Чернобиљу, недалеко од града Припјат у, тада још совјетској Украјини, догодила се током, како се касније испоставило, неауторизованог тестирања система. Експлозија реактора број 4 и цурење радиоактивног материјала у атмосферу претворили су ширу околину електране у право „поље смрти”.

Захваљујући ветровима, поље се свакога сата све више ширило да би на крају зрачењем била погођена, практично, комплетна територија Европе. Број особа непосредно захваћених радијацијом у свега неколико сати достигао је 237. Сматра се да је од зрачења директно преминуло 56 особа.

Последице по становништво и околину чернобиљске нуклеарке такође су биле ужасне. У кратком року евакуисано је 135.000 људи, а Припјат, који је до трагедије бројао око 50.000 душа, претворио се у град духова.

Ту није био крај драми локалног становништва. Сем озрачености, људи су морали да се суоче и са ужасном истином да више никада неће моћи да се врате на своја огњишта, а да директно не угрозе сопствене животе.

Зато планови о повратку на озрачене просторе изазивају посебну пажњу светске стручне јавности. Поготово што је главна ставка у тим плановима – оживљавање пољопривредне производње. Како је за лист „Независимаја газета” изјавио један украјински стручњак, вишегодишње праћење стања на терену и присутности радијације дали су могућност да се створи јасна слика о томе шта би на поменутим просторима могло да се дешава у будућности, како са тлом и растињем, тако и са ваздухом. Поменути резултати омогућили су стварање планова за постепену рехабилитацију затрованог подручја.

„Испитивања су показала да је, при једнаким условима контаминираности, на просторима где је спровођена „рехабилитација тла”, ниво радионуклеида у сеоским производима снижен чак за сто пута и, практично, доведен до прихватљиве норме”, тврде стручњаци.

„На простору величине око пет милиона хектара, који је такође био захваћен радијацијом високог степена, данас живи око два милиона људи који се баве пољопривредом, лове рибу, сакупљају печурке.” Управо до тог нивоа „употребљивости животне средине” могли би се рехабилитовати поједини делови територије захваћене чернобиљском катастрофом.

Ипак, простор око Чернобиља неће задуго поново постати место где се производи храна. Напротив, стручњаци овде предвиђају узгајање уљане репице, која се користи као сировина за производњу све популарнијег биогорива.

Како објашњавају, узгој уљане репице дерогира тло и могуће је добити само један род у пет година. С обзиром на чињеницу да је Украјина већ сада један од највећих произвођача поменуте културе на континенту, јако је важно да се у ту сврху користи земљиште које није неопходно за узгајање хране.

Наравно, опомињу стручњаци, увек постоји опасност да би се, уз уљану репицу, на зараженим просторима могли нелегално узгајати и производи намењени људској исхрани који би потом, ко зна којим све путевима, могли доспети и до локалних пијаца, па и даље.

То је већ питање контроле намирница која је, када је у питању зона захваћена радијацијом из Чернобиља, и до сада била ригорозна.

Слободан Самарџија