Od našeg dopisnika
Mostar, 1.  marta – Praznici svake godine iznova dodatno podele i onako podeljenu Bosnu i Hercegovinu, a izuzetak nije bio ni današnji dan kada se u Federaciji BiH praznuje Dan nezavisnosti, koji se u Republici Srpskoj ne obeležava jer srpski narod veže za negativne uspomene iz prošlosti. U većem entitetu Dan nezavisnosti obeležava se 1. marta jer su baš na taj dan 1992. Hrvati i Bošnjaci izašli na referendum, koji je bojkotovao srpski narod, i sa 64 odsto glasova odlučili o nezavisnosti BiH. To je kasnije dovelo do međunarodnog priznanja BiH, ali istovremeno je predstavljalo i uvod u rat koji je okončan Mirovnim sporazumom iz Dejtona u novembru 1995. godine.

Ovogodišnji federalni Dan nezavisnosti prošao je više u znaku skandala nego u svečanoj atmosferi. U zgradi Parlamenta BiH trebalo je da bude održana svečana sednica u organizaciji „Foruma parlamentaraca 1990” i Skupštine Sarajevskog kantona, ali su ih dočekala zaključana vrata svečane sale, jer predsedavajući Parlamentarne skupštine BiH Milorad Živković nije dao saglasnost za korištenje sale.

Nekadašnji poslanik SDA Ibran Mustafić provalio je u salu gde je nakon toga održana svečanost i to bez razglasa pa je himna bez reči morala biti interpretirana od strane hora. Nakon provale Mustafić je rekao da je spreman da za svoje delo odgovara pred Sudom BiH. Predsednik „Foruma parlamentarac 1990” i ratni član Predsedništva BiH iz reda srpskog naroda Miro Lazović nazvao je pokušaj ignorisanja države i njene nezavisnosti koja je krvavo zarađena.

„Ukoliko ostanemo i pognute glave održimo sednicu ovde to će značiti našu predaju i takvo poniženje ne smemo dozvoliti. Nismo se predali 1992. pa nećemo ni sada”, istakao je Lazović.

Predsednik SDA Sulejman Tihić koji je bio na sednici uz još brojne zvaničnike iz reda bošnjačkog naroda zaključana vrata ocenio je „nastavkom politike iz Republike Srpske započete u devedesetim godinama kada se pokušalo uništiti jedinstvo bosanskog naroda”. „Nešto ovako nije trebalo da se desi i ovim činom smo svi poniženi”, kazao je Sulejman Tihić, te dodao da je sve o najverovatnije dobro smišljen čin kako bi se napravio raskol u državi.

Iz kabineta Milorada Živkovića saopšteno je da je nasilan upad u Veliku salu Parlamentarne skupštine BiH krivično delo, zbog čega će nadležni organi biti pozvani da odgovorne za to adekvatno sankcionišu. U saopštenju se navodi da Živković nije dao saglasnost za korištenje Velike sale za svečanu akademiju povodom 1. marta i da su o tome blagovremeno upoznate nadležne zajedničke službe u zgradi parlamenta.

Zamenica predsedavajućeg Doma naroda parlamenta BiH Dušanka Majkić podseća da je BiH u dva navrata trebala da donese zakon o praznicima, ali da su to sprečili Bošnjaci.

„Vidimo da se i današnji datum koji je ostao u sećanju srpskog naroda kao jedan neprijatan događaj slavi u Federaciji i dok god bilo koji narod bude srećan zato što je drugom narodu bilo loše u tom momentu nema BiH u kojoj možemo zajedno. Veoma lošu poruku šalju Bošnjaci srpskom narodu – da ta zajednica počiva na labavim temeljima i da ne postoji ništa zajedničko što bi moglo da nas veže u hodu prema daljoj budućnosti”, kaže Majkićeva.

Prema njenim rečima ovaj datum potvrđuje da u BiH nije moguće praviti zajednički život, jer većinski narod ima pravo da bira šta mu je po volji, a šta ne i šta je obaveza za dva druga naroda.

„I nasilni ulazak u parlamentarnu skupštinu je na istoj liniji i to govori da pojedine nevladine organizacije preuzimaju direktne političke zadatke od političkih partija i tim čine da zajednički suživot u ovoj zemlji bude nemoguć. Ovo je sramotno da je izvršen napad na parlament. Ogorčena sam ponašanjem i sve mi se više čini da ne postoji niti jedna veza koja bi mogla da poveže ova tri naroda u BiH”, izjavila je Majkićeva za „Politiku”.

Dan državnosti se ni u celoj Federaciji ne obeležava na isti način, jer u delovima gde većinski žive Hrvati nisu su se mogle videti istaknute zastave BiH, a radno je bilo svima osim zaposlenim u državnim institucijama.

Delegat Kluba hrvatskog naroda u Parlamentu BiH Branko Zrno kaže da je Dan nezavisnosti koji se obeležava samo u jednom delu države sam po sebi upitan.

„Postavlja se pitanje da li on treba uopšte da bude državni praznik. Svi smo upoznati na koji način je pre 18 godina izglasana nezavisnost i šta se sve nakon toga izdešavalo”, kazao je Zrno dodajući „da se o obeležavanju ili neobeležavanju ovog praznika treba naći politička volja”.

Sanja Bjelica