Од нашег дописника
Мостар, 1.  мартa – Празници сваке године изнова додатно поделе и онако подељену Босну и Херцеговину, а изузетак није био ни данашњи дан када се у Федерацији БиХ празнује Дан независности, који се у Републици Српској не обележава јер српски народ веже за негативне успомене из прошлости. У већем ентитету Дан независности обележава се 1. марта јер су баш на тај дан 1992. Хрвати и Бошњаци изашли на референдум, који је бојкотовао српски народ, и са 64 одсто гласова одлучили о независности БиХ. То је касније довело до међународног признања БиХ, али истовремено је представљало и увод у рат који је окончан Мировним споразумом из Дејтона у новембру 1995. године.

Овогодишњи федерални Дан независности прошао је више у знаку скандала него у свечаној атмосфери. У згради Парламента БиХ требало је да буде одржана свечана седница у организацији „Форума парламентараца 1990” и Скупштине Сарајевског кантона, али су их дочекала закључана врата свечане сале, јер председавајући Парламентарне скупштине БиХ Милорад Живковић није дао сагласност за кориштење сале.

Некадашњи посланик СДА Ибран Мустафић провалио је у салу где је након тога одржана свечаност и то без разгласа па је химна без речи морала бити интерпретирана од стране хора. Након провале Мустафић је рекао да је спреман да за своје дело одговара пред Судом БиХ. Председник „Форума парламентарац 1990” и ратни члан Председништва БиХ из реда српског народа Миро Лазовић назвао је покушај игнорисања државе и њене независности која је крваво зарађена.

„Уколико останемо и погнуте главе одржимо седницу овде то ће значити нашу предају и такво понижење не смемо дозволити. Нисмо се предали 1992. па нећемо ни сада”, истакао је Лазовић.

Председник СДА Сулејман Тихић који је био на седници уз још бројне званичнике из реда бошњачког народа закључана врата оценио је „наставком политике из Републике Српске започете у деведесетим годинама када се покушало уништити јединство босанског народа”. „Нешто овако није требало да се деси и овим чином смо сви понижени”, казао је Сулејман Тихић, те додао да је све о највероватније добро смишљен чин како би се направио раскол у држави.

Из кабинета Милорада Живковића саопштено је да је насилан упад у Велику салу Парламентарне скупштине БиХ кривично дело, због чега ће надлежни органи бити позвани да одговорне за то адекватно санкционишу. У саопштењу се наводи да Живковић није дао сагласност за кориштење Велике сале за свечану академију поводом 1. марта и да су о томе благовремено упознате надлежне заједничке службе у згради парламента.

Заменица председавајућег Дома народа парламента БиХ Душанка Мајкић подсећа да је БиХ у два наврата требала да донесе закон о празницима, али да су то спречили Бошњаци.

„Видимо да се и данашњи датум који је остао у сећању српског народа као један непријатан догађај слави у Федерацији и док год било који народ буде срећан зато што је другом народу било лоше у том моменту нема БиХ у којој можемо заједно. Веома лошу поруку шаљу Бошњаци српском народу – да та заједница почива на лабавим темељима и да не постоји ништа заједничко што би могло да нас веже у ходу према даљој будућности”, каже Мајкићева.

Према њеним речима овај датум потврђује да у БиХ није могуће правити заједнички живот, јер већински народ има право да бира шта му је по вољи, а шта не и шта је обавеза за два друга народа.

„И насилни улазак у парламентарну скупштину је на истој линији и то говори да поједине невладине организације преузимају директне политичке задатке од политичких партија и тим чине да заједнички суживот у овој земљи буде немогућ. Ово је срамотно да је извршен напад на парламент. Огорчена сам понашањем и све ми се више чини да не постоји нити једна веза која би могла да повеже ова три народа у БиХ”, изјавила је Мајкићева за „Политику”.

Дан државности се ни у целој Федерацији не обележава на исти начин, јер у деловима где већински живе Хрвати нису су се могле видети истакнуте заставе БиХ, а радно је било свима осим запосленим у државним институцијама.

Делегат Клуба хрватског народа у Парламенту БиХ Бранко Зрно каже да је Дан независности који се обележава само у једном делу државе сам по себи упитан.

„Поставља се питање да ли он треба уопште да буде државни празник. Сви смо упознати на који начин је пре 18 година изгласана независност и шта се све након тога издешавало”, казао је Зрно додајући „да се о обележавању или необележавању овог празника треба наћи политичка воља”.

Сања Бјелица