Од нашег специјалног извештача
Јерусалим, марта – Десетак радника са преданошћу гребу по пукотинама између великих камених блокова старих око 2.000 година, док им у томе помаже рабин Шмуел Рабинович. Ближи се Пасха. Стотине хиљада порука, жеља, нада и молитви намењених Богу крећу на пут ка Маслиновој гори.

Двапут годишње рабин и запослени који брину о Зиду плача приступају специјалном обреду чишћења овог чувеног зида који је остатак западног спољњег зида некадашњег огромног храма саграђеног у време Ирода Великог, и то на темељима Соломоновог храма.

Радници у тишини ваде поруке посебним алатом, који је претходно умочен о свету водицу, при чему су и они пре овог важног чина прошли обредно купање. И док они раде, испред Зида плача маса људи у дубокој је молитви. Нагнути, челима додирују камење и затворених очију шапућу своје најдубље жеље на хебрејском, енглеском, руском, немачком... Пољубац у зид знак је да је молитва завршена, а понеко остави и поруку у његовој шупљини. Понекад у што више пукотине. Оне које су ближе небу.

Према речима рабина Шмуела Рабиновича који је задужен за Зид плача, или како га Јевреји називају – Котел Хамарави, поруке су начин молитве за оне који не знају како молити, при чему се ова традиција одомаћила и у другим религијама.

„Савршено је нормално да хришћански ходочасници који дођу у Стари град Јерусалима сврате до Западног зида и оставе поруку”, каже рабин Зида плача и додаје да је његова дужност да се увек нађе места за нове поруке, тако да се зид чисти сваког пролећа, пред Пасху, и на јесен, пред јеврејску Нову годину.

Упркос извесним религијским расправама о томе да ли би их требало спалити, сакупљене поруке се закопавају на Маслиновој гори као симбол поштовања и Бога и људи – Бога јер јудаизам забрањује уништавање било чега што на себи има исписано Божије име, а људи јер су то њихове молитве.

Традиција остављања порука започела је пре безмало 300 година, када је марокански рабин Хаим Бен Атар послао своје ученике са записаном молитвом, јер није био у могућности да лично оде на пут. Од тада па до данас, поруке у пукотинама Зида плача остављају бројни верници и то се сматра светим чином, без обзира да ли је верник Јеврејин или не. При сваком чишћењу Зида плача, напуни се и до сто врећа са хиљадама порука.

Због предстојеће Пасхе, која се слави недељу дана, не само што је извршено пролећно чишћење Зида плача, већ су религиозни Јевреји почели помно да чисте и своје домове од сваког трага хране која је забрањена за време овог празника. А забрањена је сва храна која у себи садржи квасац, тако да се у кућама религиозних Јевреја помера и намештај како би се пронашао понеки резанац који је можда негде случајно запао.

За време Пасхе, пекаре су затворене те хлеба нема ни у продавницама ни у ресторанима, а уместо хлеба једе се бесквасни мацес, за доручак, ручак и вечеру. Тиме Јевреји симболично обележавају бег њихових древних предака из Египта, када су они први пут јели мацес јер нису имали времена да сачекају да тесто нарасте и да га испеку како ваља.

Међутим, захваћујући разноликости Јерусалима и доброг дела Израела, увек постоји могућност да за време Пасхе купите хлеб, пите или тестенине у арапским радњама.

Ненад Радичевић
-----------------------------------------------------------
Модерне молитве

Људи широм света често своје молитве на Зид плача шаљу поштом и адресиране на „Бог у Јерусалиму”, а развојем технологије све чешће поруке стижу и електронском поштом, али и факсом захваћујући једној телекомуникационој компанији. Недавно је један домишљати младић на друштвеној мрежи „Твитер” огласио како ће бесплатно да окачи поруку на Зид плача сваком ко му је пошаље. Међутим, кад му је пристигло око 3.000 порука морао је да затражи помоћ рабина како би испинио своје обећање и све их окачио на Зид плача.