Пред објавом рата неонацистима

Немачка јавност и влада су у шоку после обелодањивања заташканих детаља о десетогодишњој серији атентата неонацистичких активиста. Пир милитантне ћелије такозваног националсоцијалистичког подземља однео је безмало две стотине живота, а доказни материјал указује да су га омогућили припадници Уставобранитеља, како се зове државна полиција у Немачкој.

Влада у Берлину наложила је шефовима одсека у надлежним министарствима да припреме документацију за убрзање истражних поступака. Реч је о преиспитивању законских оквира за централно вођење истрага десног терора. Планира се и реформа Уставобранитеља, равна оснивању нове службе државне безбедности.

Према незваничним информацијама, овлашћена је секција за одбрану од тероризма у обавештајној служби БНД да спроведе истрагу против колега уставобранитеља.

Стицајем околности, БНД је већ располагао сазнањима па је поринута афера „Ото”: оснивач терористичке ћелије која је сејала смрт био је Тино Брант, потпредседник тирингијске покрајинске организације неонацистичке НПД. Брант, под службеним псеудонимом „Ото” добио је налог да оснује терористичку ћелију, а из тајног фонда државне полиције исплаћен му је стартни капитал – 200.000 немачких марака, око 50.000 евра.

Афера Ото потврђује исправност процена да није реч само о „дивљању” двојице младића и жене који су припремили и извели двадесетак атентата, у којима је изгубило живот десет лица, а двадесетак теже повређено.

„Били су пиони у разгранатој мрежи која је себи поставила задатак да изазове грађанске немире”, каже Андреас Пехам из Документационог архива аустријског отпора (неонацизму).

Пехам, саветник немачких органа, тврди да је циљ терористичке спреге подстицање „коначног решења турског питања”, о(п)станка турских имиграната у Немачкој.

У функцији „осматрача” комуникације аустријских и немачких ултрадесничара, Пехам је омогућио полицијску акцију почетком минулог пролећа, када су Аустријанци ухапсили Готфрида Кисела, неонацисту који је због оснивања паравојне „одбрамбене формације” већ провео осам година на робији. Кисел је лишен слободе под сумњом да је у договору са немачким „камерадима” припремао провокације које би довеле до избијања грађанских немира у Аустрији, паралелно подстакле сличан развој у Немачкој.

Надлежни у Немачкој нису следили аустријске колеге, упркос размени одговарајућих сазнања. „Чували су их у својим архивима”, истиче се у саопштењу немачког полицијског синдиката.

За сада се не даје конкретан одговор, како је дошло до „загушења” протока информација из канала државне безбедности полицији. Извесно је, ипак, да су кључни кадрови уставобранитеља били заинтересовани да информације остану у архивима. На пример, то се односи на „контролора” атентата на једног младог Турчина, 6. априла 2006. године. Приведен у полицију као сведок, „контролору” се губи сваки траг, наравно и протокол сведочења...

Спрега уставобранитеља и неонациста односи се на покрајинске организације у Тирингији, у Хесену и у граду Келну.

Најтрагичније је, истичу у међувремену активни чланови истражне комисије Бундестага, да је фалсификован чак и крвави биланс десног терора. У званичним статистикама говори се о 47 жртава, од 1990. године на овамо.

„Простом рачуницом долази се до податка да је од поновног уједињења Немачке од неонацистичке руке страдало 182 лица ”, тврди Анета Кане, председница фондације „Храбро против неонацизма”.

Забринут за међународну репутацију, кабинет председника републике саопштио је да ће председник Кристијан Вулф организовати комеморацију жртвама нацистичког терора. Каква ће комеморација са вишегодишњим закашњењем бити приређена, није одлучено – да ли као јавни догађај или у кругу чланова породица жртава.

Милош Казимировић