Specijalno za „Politiku” od dopisnika Tanjuga
Pariz, 28. marta – Žan-Pjer Ševenman je jedan od retkih političara na francuskoj političkoj sceni koji se suprotstavio odluci njegove zemlje da prizna nezavisnost Kosova. Ovaj bivši ministar odbrane (1988–1991) i unutrašnjih poslova (1997–2000) bio je jedan od glavnih protivnika raspada Jugoslavije, a potom i zvanične politike prema Srbiji.

Zbog neslaganja sa vojnim učešćem Francuske u Zalivskom ratu u Iraku, 1991. godine, podneo je ostavku sa ministarske funkcije. Dve godine kasnije raskinuo je sa Socijalističkom partijom, čiji je jedan od osnivača, zbog neslaganja sa Ugovorom iz Mastrihta, osnivačkim aktom EU, i osnovao Republikanski i građanski pokret, čiji je danas počasni predsednik.

Ševenman, koji se često oglašava u francuskoj štampi o problemu Kosova, namerava da poseti Srbiju posle parlamentarnih izbora u maju, kako je najavio u zajedničkom intervjuu „Politici” i Tanjugu.

Šta mislite o priznavanju nezavisnosti Kosova?

Već dugo upozoravam na rizik od priznavanja nezavisnosti Kosova van okvira međunarodnog prava. Savet bezbednosti UN, jedini autoritet u ovom pitanju, nije dao pristanak za nezavisnost Kosova. Ona krši i pravila ustanovljena na Konferenciji o bezbednosti u Evropi 1990. godine. Reći ćete da se Čehoslovačka podelila, ali do toga je došlo sporazumno. Kad je reč o Jugoslaviji, od početka sam bio među onima koji su žalili zbog njenog raspada i zbog ishitrenog priznanja nezavisnosti njenih federalnih republika. Kao što znate, do toga je došlo pod pritiskom Nemačke krajem 1991. i početkom 1992. godine.

Sa Kosovom je učinjen korak dalje, jer to nije republika, već srpska provincija. To je veoma opasna odluka, jer može da bude primenjena na bilo kojoj teritoriji, u Osetiji, Baskiji, Flandriji, na Korzici…

Ministar spoljnih poslova Bernar Kušner ponavlja da je odluka o priznavanju nezavisnosti Kosova legalna, u skladu sa međunarodnim pravom. Kako tumačite zvaničnu poziciju Francuske prema Kosovu?

To je čuvena metoda Kue (metoda autosugestije, prema francuskom psihologu Emilu Kueu), odnosno ponavljanje istog kako biste se u to ubedili.

Šta god da kaže ministar spoljnih poslova, ova situacija je potpuno suprotna principima međunarodnog prava. Jedino rešenje je da se organizuje međunarodna konferencija o Balkanu, na kojoj bi učestvovale velike zemlje, pre svega SAD i Rusija, ali i Nemačka, Francuska, Italija i zemlje u okruženju, poput Grčke, Bugarske, Rumunije, Mađarske, pa i Austrije, i na kojoj bi se svi problemi stavili na sto. Treba okončati ovaj period kažnjavanja koji nikuda ne vodi.

Kažnjavanja Srbije?

Treba prekinuti sa politikom optuživanja Srbije. Samo pragmatičnim pristupom, ponovnim uspostavljanjem odnosa i trgovinskom razmenom situacija može da se promeni. Ne kažem da može da se obnovi bivša Jugoslavija, ali može da se ostvari nešto kao labava konfederacija bivših jugoslovenskih republika, kako bi se rešavali zajednički problemi. To bi bila prednost i za ulazak u EU.

Kako gledate na sukobe prošle nedelje u Kosovskoj Mitrovici, u kojima su se francuski vojnici prvi put u istoriji sukobili sa Srbima?

To je žalosna situacija jer postoji duga tradicija prijateljstva i razumevanja između Francuske i Srbije. To je posledica ishitrenog priznanja nezavisnosti Kosova, zbog čega veoma žalim.

Od početka devedesetih Vi ste protiv politike secesionizma u regionu…

Moj stav 1992. godine bio je suprotan politici cepanja Jugoslavije i demonizacije Srbije. Srbi u BiH su počinili nedela koja su za osudu, ali nisu jedini. I drugi zločini su počinjeni, ne samo u BiH, već i u Hrvatskoj, u Krajini. Svaki put sam ukazivao na to da ne treba voditi politiku dvostrukih aršina, kako na Balkanu, tako i na Bliskom istoku.

Zašto je Vaše mišljenje manjinsko u Francuskoj?

Zadržao sam slobodu govora jer sam napustio Socijalističku partiju 1993, iako sam bio njen osnivač. Kao predsednik Republikanskog i građanskog pokreta, izražavao sam se mnogo slobodnije. Francuske vlade koje su se sukcesivno smenjivale smatrale su da su obavezne da prave ustupke SAD i Nemačkoj. SAD u početku nisu bile na pozicijama koje su udaljene od naših, ali su potom smatrale da će stvaranjem muslimanske države da isprave groznu sliku koju su stvorile o sebi u dva zalivska rata. Na taj način se ne može doći do trajnih rešenja.

Da li Vam smeta što u Francuskoj nije bilo parlamentarne debate o priznavanju nezavisnosti Kosova?

Ne samo da nema parlamentarne debate, već postoji i medijsko uslovljavanje javnog mnjenja, podela na dobre i loše, binarne vizije koje projektuje jedan broj pseudointelektualaca poput Bernar-Anrija Levija, Andrea Gliksmana i još nekih, koji su stvorili lažnu predstavu problema. To su medijske ličnosti koje su dale štimung.

Koji je interes Francuske u nezavisnom Kosovu?

Ne vidim ni jedan. To je politika koja je suprotna interesima Francuske. Interes Francuske je da ima dobre odnose sa svim narodima u regionu, uključujući i sa srpskim narodom.

Da li očekujete nove sukobe u regionu?

Naravno, ovaj region je eksplozivan. Postojanje jake albanske manjine u Makedoniji, ili nestabilna situacija u Bosni i Hercegovini, sa Republikom Srpskom, čine da je ovaj region potencijalni vulkan. Političko rešenje mora da bude zasnovano na principu prava.

Srpske vlasti su suočene sa dilemom da li da nastave pregovore sa EU ili da ih obustave dok se ne reši pitanje Kosova. Da li je ponuda EU za nastavak pregovora zamka za Srbe da indirektno priznaju nezavisnost Kosova?

Srbija je deo Evrope i treba naći način da je uključimo u ekonomski i ljudski protok. Sa druge strane, Srbija ima legitimne interese na Kosovu koje mora da brani. Srbi su kod kuće na Kosovu, a postoji i problem zaštite verskih objekata, koji treba da bude predmet međunarodnih garancija. Zbog toga mislim da je neophodna balkanska konferencija.

Vaša vizija Evrope je pre svega ekonomska?

Moja vizija Evrope danas je pre svega ekonomska, pošto u političkom smislu Evropa ne postoji. Između SAD, Rusije i Kine, Evropa, koja funkcioniše na osnovu konsenzusa, nema jasne pozicije ni o jednom važnom pitanju.

Da li će granice vremenom iščeznuti u Evropi?

Ne, ne mislim da će granice nestati, jer su one legat istorije. Nacionalnu istoriju, jezik, kulturu ne možemo da ukinemo. Narodi treba da imaju razumnu nezavisnost, što ih ne sprečava da stvaraju zajedničku politiku.

Vizija Brisela je da će granice na Balkanu postati relativne ulaskom u EU.

To je umirujuća vizija. Kad odete u Belgiju shvatite problem koji postoji između Flamanaca i Valonaca. Evropa nema rešenje za sve.