Специјално за „Политику” од дописника Танјуга
Париз, 28. марта – Жан-Пјер Шевенман је један од ретких политичара на француској политичкој сцени који се супротставио одлуци његове земље да призна независност Косова. Овај бивши министар одбране (1988–1991) и унутрашњих послова (1997–2000) био је један од главних противника распада Југославије, а потом и званичне политике према Србији.

Због неслагања са војним учешћем Француске у Заливском рату у Ираку, 1991. године, поднео је оставку са министарске функције. Две године касније раскинуо је са Социјалистичком партијом, чији је један од оснивача, због неслагања са Уговором из Мастрихта, оснивачким актом ЕУ, и основао Републикански и грађански покрет, чији је данас почасни председник.

Шевенман, који се често оглашава у француској штампи о проблему Косова, намерава да посети Србију после парламентарних избора у мају, како је најавио у заједничком интервјуу „Политици” и Танјугу.

Шта мислите о признавању независности Косова?

Већ дуго упозоравам на ризик од признавања независности Косова ван оквира међународног права. Савет безбедности УН, једини ауторитет у овом питању, није дао пристанак за независност Косова. Она крши и правила установљена на Конференцији о безбедности у Европи 1990. године. Рећи ћете да се Чехословачка поделила, али до тога је дошло споразумно. Кад је реч о Југославији, од почетка сам био међу онима који су жалили због њеног распада и због исхитреног признања независности њених федералних република. Као што знате, до тога је дошло под притиском Немачке крајем 1991. и почетком 1992. године.

Са Косовом је учињен корак даље, јер то није република, већ српска провинција. То је веома опасна одлука, јер може да буде примењена на било којој територији, у Осетији, Баскији, Фландрији, на Корзици…

Министар спољних послова Бернар Кушнер понавља да је одлука о признавању независности Косова легална, у складу са међународним правом. Како тумачите званичну позицију Француске према Косову?

То је чувена метода Куе (метода аутосугестије, према француском психологу Емилу Куеу), односно понављање истог како бисте се у то убедили.

Шта год да каже министар спољних послова, ова ситуација је потпуно супротна принципима међународног права. Једино решење је да се организује међународна конференција о Балкану, на којој би учествовале велике земље, пре свега САД и Русија, али и Немачка, Француска, Италија и земље у окружењу, попут Грчке, Бугарске, Румуније, Мађарске, па и Аустрије, и на којој би се сви проблеми ставили на сто. Треба окончати овај период кажњавања који никуда не води.

Кажњавања Србије?

Треба прекинути са политиком оптуживања Србије. Само прагматичним приступом, поновним успостављањем односа и трговинском разменом ситуација може да се промени. Не кажем да може да се обнови бивша Југославија, али може да се оствари нешто као лабава конфедерација бивших југословенских република, како би се решавали заједнички проблеми. То би била предност и за улазак у ЕУ.

Како гледате на сукобе прошле недеље у Косовској Митровици, у којима су се француски војници први пут у историји сукобили са Србима?

То је жалосна ситуација јер постоји дуга традиција пријатељства и разумевања између Француске и Србије. То је последица исхитреног признања независности Косова, због чега веома жалим.

Од почетка деведесетих Ви сте против политике сецесионизма у региону…

Мој став 1992. године био је супротан политици цепања Југославије и демонизације Србије. Срби у БиХ су починили недела која су за осуду, али нису једини. И други злочини су почињени, не само у БиХ, већ и у Хрватској, у Крајини. Сваки пут сам указивао на то да не треба водити политику двоструких аршина, како на Балкану, тако и на Блиском истоку.

Зашто је Ваше мишљење мањинско у Француској?

Задржао сам слободу говора јер сам напустио Социјалистичку партију 1993, иако сам био њен оснивач. Као председник Републиканског и грађанског покрета, изражавао сам се много слободније. Француске владе које су се сукцесивно смењивале сматрале су да су обавезне да праве уступке САД и Немачкој. САД у почетку нису биле на позицијама које су удаљене од наших, али су потом сматрале да ће стварањем муслиманске државе да исправе грозну слику коју су створиле о себи у два заливска рата. На тај начин се не може доћи до трајних решења.

Да ли Вам смета што у Француској није било парламентарне дебате о признавању независности Косова?

Не само да нема парламентарне дебате, већ постоји и медијско условљавање јавног мњења, подела на добре и лоше, бинарне визије које пројектује један број псеудоинтелектуалаца попут Бернар-Анрија Левија, Андреа Гликсмана и још неких, који су створили лажну представу проблема. То су медијске личности које су дале штимунг.

Који је интерес Француске у независном Косову?

Не видим ни један. То је политика која је супротна интересима Француске. Интерес Француске је да има добре односе са свим народима у региону, укључујући и са српским народом.

Да ли очекујете нове сукобе у региону?

Наравно, овај регион је експлозиван. Постојање јаке албанске мањине у Македонији, или нестабилна ситуација у Босни и Херцеговини, са Републиком Српском, чине да је овај регион потенцијални вулкан. Политичко решење мора да буде засновано на принципу права.

Српске власти су суочене са дилемом да ли да наставе преговоре са ЕУ или да их обуставе док се не реши питање Косова. Да ли је понуда ЕУ за наставак преговора замка за Србе да индиректно признају независност Косова?

Србија је део Европе и треба наћи начин да је укључимо у економски и људски проток. Са друге стране, Србија има легитимне интересе на Косову које мора да брани. Срби су код куће на Косову, а постоји и проблем заштите верских објеката, који треба да буде предмет међународних гаранција. Због тога мислим да је неопходна балканска конференција.

Ваша визија Европе је пре свега економска?

Моја визија Европе данас је пре свега економска, пошто у политичком смислу Европа не постоји. Између САД, Русије и Кине, Европа, која функционише на основу консензуса, нема јасне позиције ни о једном важном питању.

Да ли ће границе временом ишчезнути у Европи?

Не, не мислим да ће границе нестати, јер су оне легат историје. Националну историју, језик, културу не можемо да укинемо. Народи треба да имају разумну независност, што их не спречава да стварају заједничку политику.

Визија Брисела је да ће границе на Балкану постати релативне уласком у ЕУ.

То је умирујућа визија. Кад одете у Белгију схватите проблем који постоји између Фламанаца и Валонаца. Европа нема решење за све.