Прелетачи пред Јелисејском палатом

У последњој недељи пред први круг француских избора за новог станара Јелисејске палате, неке од најкрупнијих птица на политичкој сцени, промениле су своје гнездо. Сва је прилика да ће и то допринети да Никола Саркози, кога противници већ зову „одлазећи председник” после другог круга, 6. маја, заиста морати да се пензионише.

Најновији налази истраживача јавног мњења су поражавајући по њега, јер социјалиста Франсоа Оланд и у првом кругу има за пет одсто више присталица од њега (29 према 24 одсто), а на одлучујућем рандевуу 6. маја разлика између двојице ће се продубити у корист Оланда који би према прогнозама збрисао Саркозија са 66 одсто гласова.

Шта даље да се прича, када је бивши председник Жак Ширак (79) решио да гласа за социјалисту, уместо за некадашњег миљеника Саркозија. Француски медији већ данима брује о Шираковом заокрету до кога није дошло због промењеног идеолошког убеђења, већ због личне нетрпељивости између бившег и актуелног председника који припадају истом конзервативном табору.

Ширакова кћер, која је, како се по Паризу тврди, некад била у романтичној вези са Саркозијем, такође се одлучила за Оланда, као и остали чланови најужег Шираковог клана. Једино је некадашња прва дама Бернадет изгледа одлучила да остане лојална – Саркозију. Она, коментаришу медији, не напушта камп десног центра, којим је њен супруг руководио више од две деценије.

Али листа прелетача из некада компактног конзервативног блока све је дужа, јер је попуњавају значајне политичке личности – бивши министри, градоначелници, лидери организација...

Када би и могла да гласа, немачка канцеларка Ангела Меркел сигурно не би бацила свој глас за свог дојучерашњег нераздвојног партнера. Готово је са двојцем „Меркози”, коментаришу листови у Немачкој и Француској. Саркози је подршку Меркелове жртвовао на свом последњем митингу у Паризу, где је упркос договору да се не дискутује о улози Европске централне банке обећао да ће тражити да она преусмери део средстава и на раст. Парадоксално је што је у потрази за новим гласовима у ствари преписао дискурс свог ривала. Оланд много одлучније упозорава да ће блокирати пакт ЕУ о строжој фискалној дисциплини ако не укључи и мере подстицања привредног раста.

Њихове две концепције су доскора биле потпуно различите, а Саркози је у сврху кампање прелетео начас код Оланда. Била је то грешка у летењу. Французи му нису поверовали, а изгубио је моћну немачку пријатељицу.

Европа је истински заинтересована за исход дуела у Паризу. Ако на чело државе дође социјалиста, мораће да се растопи или бар омекша златно правило које је по „Меркози” упутству требало да се изгласа у парламентима земаља чланица и уђе у уставе. Једноставно, Париз је сувише значајни европски центар да би његова реч могла тек тако да се игнорише. А онда би се и у Бриселу боље чули социјалдемократи из осталог дела Старог континента. Претерана штедња у образовању или здравству, на пример, повећава ризик од будућности. На страну то што се укидањем социјално одговорне државе мења сама вредносна суштина Европе.

За све ово време популарна прва дама Карла Бруни такође седи на више столица. Час уверава Французе да су она и њен супруг „скромна народска породица” која понекад чак једе за вечеру „пасту”. Час креће у обилазак париског џет-сета где на високој нози анимира кружоке да гласају за њеног супруга.

Упркос неумољивим резултатима анкета, остаје међутим време између првог (22. април) и другог круга (6. мај). То ће тек бити дани обећања и именовања. Ти ћеш бити мој премијер, а ти министар... Математика се тада обогаћује невиђеним једначинама. Ништа још није готово, поручује Саркози.