Претећа побуна у Јужноафричкој Републици

Два оружана сукоба полиције и рудара, 44 погинулих, 78 повеђених, 290 ухапшених, губитак производње 15.000 унци платине, седам дана националне жалости, државна истрага и неизвесни планови гневних копача... То је за сада, исход најкрвавијег сукоба унутар Јужноафричке Републике од укидања апартхејда 1994. године.

Власници „Лонмина” – трећег светског произвођача платине – објавили су јуче да је производња у руднику Марикане обновљена, након крвопролића 10. и 18. августа.

„Већ 27 одсто запослених вратило се у смену. Преосталим штрајкачима продужили смо ултиматум да се до уторка врате на посао или ће добити отказ”, поручио је из Лондона, шеф финансијске службе „Лонмина” копачима у области Рустнебрег, 100 километара северно од Јоханесбурга.

Десетине рудара, одлучних да се боре „до краја”, остали су и јуче на брежуљцима око Марикане, као и јаке полицијске снаге које су бодљикавом жицом оградиле поприште крвопролића. Основни захтев штрајка био је да се плате – договорене прошлог октобра – сада троструко увећају.

Компанија „Лонмин” у ЈАР запошљава 28.000 рудара, а просечна плата копача је испод 400 евра месечно. Већина тих рудара живи у убогим масовним спаваоницама заосталим из времена апартхејда. Посустајање светске аутомобилске индустрије и других водећих купаца платине, подстакли су ове године осетан пад прихода водећих извозника те сировине. „Лонмин” је одмах по избијању првог штрајка 10. августа, преко посредника, поручио да неће повећавати плате.

У тадашњем сукобу са полицијом погинуло је 10 особа. Бес сиротиње у Мариканеу није спласнуо, а одлучни протест рудара, 18. августа, полиција је угушила бојевом муницијом.

„Јужноафричка Република је у шоку и великом болу”, оценио је председник државе Џејкоб Зума и затражио званичну истрагу.

Преторија је у међувремену од јуче прогласила седмодневну националну жалост због покоља у Мариканеу.

„Већина убијених у Мариканеу има прострелни метак у леђима: људи су погинули бежећи од насиља”, пренео је дневник „Мејл енд Гардијан” из Јоханесбурга.

Рударске компаније и велики инвеститори стрепе од ширења насиља у ЈАР. Копачи платине у широј овласти Рустенберга (коме припада и Марикана) однедавно све отвореније јавно исказују гнев због слабих примања, али и мањка синдикалне подршке у борби са послодавцима. Мањак трпељивости јужноафричких копача поклапа се са појавом нове синдикалне уније АМЦУ, која заговара отворенију борбу за радничка права.

Постојеће Удружење јужноафричких рудара (НАМ) срасло је са влашћу, поседује деонице у коповима и понаша се као отуђена компанија према сопственом чланству, упозорава Џозеф Матунџва, лидер АМЦУ.

„Број чланова НАМ-а је у сталном паду, док све више копача прилази АМЦУ”, истиче Матунџва и тврди да нова организација не прима финансијску помоћ ни из земље ни из иностранства.

Министар рударства ЈАР Сузан Шабангу убеђена је да иза два недавна масакра у руднику Марикане стоји све оштрија ривалска борба два синдиката за чланство и утицај у стратешкој привредној грани, али и политичком мозаику земље Рта добре наде. Синдикална унија НАМ један је од најјачих чланова Удружења радничких синдиката ЈАР (ОСАТУ).

То удружење је водећи коалициони партнер владајућег Афричког националног конгреса (АНК). Национализација јужноафричких рудника је једна од најављених тема партијског конгреса АНК у децембру.