Ракете збуњују Румуне

Од нашег дописника
Букурешт, 11. фебруара – Иако је изгледало да је недавна одлука председника Басескуа да без дугог премишљања прихвати „Обамин предлог” за смештај америчког одбрамбеног антиракетног система на румунској територији наишла на једнодушно одобравање политичара (оних на власти и оних у опозицији), ипак су протекли дани донели неке елементе који указују на то да овде има људи, и то утицајних, који позивају на опрез и којима смета „слепо улажење у опасну авантуру”.

Међу њима се налази и бивши председник Илијеску који тражи да се о тој одлуци изјасни парламент и да она, евентуално, буде стављена на свеопшти народни референдум: „Ради се о једној крајње важној мери, а неопходност да њу одобри парламент није само моје лично мишљење, већ је то један демарш који је у потпуном складу са постојећим законодавством. Ја велим да се једна таква одлука, она о организовању референдума на тему смештаја америчког штита у Румунији, евидентно налази у надлежности законодавног дома”, каже Илијеску.

Извесна одбојност бившег председника полази од чињенице да су Пољска и Чешка – прве земље којима су САД понудиле свој план – у суштини одбиле да прихвате смештај америчких ракета на својим територијама. „Моћи ћу да имам заснованије мишљење онда када будем располагао са више података. Треба све одвагати. Да ли је тако нешто потребно или није? Који су услови САД, шта се дискутовало на заседању Врховног савета одбране земље, какве смо ми услове поставили? Треба се такође запитати зашто су Пољска и Чешка одустали од тога. Какве су елементе оне имале у својим рачуницама? А парламент треба да стави на разматрање све ове податке, за или против, укључујући и питање да ли је та ствар сада хитна”, објашњава бивши председник.

Илијеску је подсетио да је овај пројекат покренут још у периоду Регана и Брежњева и запитао се јавно да ли је он „актуелан и сада, да ли важи за почетак 21. века”.

Чим се Илијеску огласио са својим „опрезима” и „сумњама”, на њега се сручила читава бујица оптужби да је „против западне цивилизације”, да се „додворава Москви”, да се „противи извлачењу Румуније из руске утицајне сфере” и да је „историјски превазиђен”.

Најоштрији напад на Илијескуа формулисала је данас Сабина Фати, помоћник главног уредника тиражног дневника „Романија либера”.

„Антиракетни штит, који ће бранити Румунију и околну зону, изазвао је хистерију свих оних који су се, као и Јон Илијеску, годинама супротстављали извлачењу наше земље испод утицаја Москве. Постављање неких елемената антиракетне одбране на румунској територији, укључујући и покретне платформе на Црном мору, узнемирава исте оне нечасне националисте који су 1999. оптужили тадашњег председника Емила Константинескуа за националну издају пошто је сматрао да је НАТО интервенција у конфликту на Косову била легитимна.”

Попут незграпне тврдње шефа букурештанске владе Емила Бока да ће амерички ракетни штит „бранити постојање демократије у Румунији”, већ цитирана госпођа Фати сматра да тај „штит сели Румунију са истока на запад”.

Наравно, румунски медији су пуни аргумената којима се пледира за коначно одобравање америчког ракетног плана, предвиђеног да буде остварен до 2015. године. Више пута, па и званично, демантована је информација да ће ракете коштати Румунију између пет и осам милијарди евра. Тврди се да ће те трошкове сносити Американци, док ће Румуни обезбедити „само” потребну инфраструктуру.

Многим овдашњим коментаторима и политичким аналитичарима смета што се у руским довољно оштрим приговорима на америчку иницијативу „име Румуније уопште не спомиње”, што се Букурешт игнорише („Гандул”). „Амерички ракетни штит смета свима онима који се боје да ће Румунија постати важнија и утицајнија чим буде располагала са одбрамбеним ракетним системом” („Романија либера”).

Извесну забуну у целу ову ракетну причу, која је узбудила Румуне, унео је овде познати спољнополитички аналитичар проф. Валентин Стан. Он је упозорио на крајње велики ризик који Букурешт преузима допуштајући Американцима да без икакве „румунске контроле” поставе своје ракете на румунској територији. Наводећи низ званичних америчких докумената, као и изјаве прекоокеанских експерата, професор тврди да се те ракете „постављају ради одбране америчких трупа, које ће из својих војних база на румунској територији гађати Иран”, а не ради заштите Румуније и њеног живља. „Постоји више праваца из којих Американци нишане на Иран. Један је овај румунски”, изјавио је професор Стан ТВ станици Антена-3.

Милан Петровић