Рат у Јемену, који неприметно траје месецима привлачећи пажњу непосредних суседа и стратешких интереса велике силе, могао би да прерасподели односе снага у региону и поново распали вековне омразе исламског света подељеног на суните и шиите.

Сукоб између владиних снага и побуњеника са севера арабијске земље из племена Хути траје већ пет година, али је експлодирао у августу. У најновијој рунди страдало је око 750 владиних војника и на хиљаде цивила.

Конфликт у области Саада могао би да има сасвим локалне димензије да шиитске побуњенике не инспирише Иран, док централна власт у Јемену, где већину чине сунити, има подршку Египта, Саудијске Арабије и САД.

Откако је Иран постао регионална велесила Блиског истока, умногоме захваљујући катастрофалној америчкој интервенцији у Ираку, арапски свет отворено зазире од „шиитског појаса” који од Ирана преко Ирака и Сирије води до Либана.

Како и државе попут Кувајта, Бахреина, Саудијске Арабије и Јемена имају шиитске мањине, увећава се страх од растућег утицаја Ирана, једине шиитске државе на свету.

Побуњенике у Јемену оптужују да желе да формирају шиитски имамат на северу. Јеменски председник Али Абдулах Салех каже да је побуна део „рата” против револуције која је 1962. збацила „реакционарну, назадну, клерикалну, расистичку и тиранску владавину Заида”.

Заиди, којима припада и председник Салех, шиитска су секта која је из Ирана доспела до Јемена где је њихов вођа готово хиљаду година, све до 1962, управљао независним имаматом. Уз помоћ египатских официра тада је успостављена република, а имам је побегао на север организујући отпор у истом подручју где се и сада воде борбе.

Заиди чине 40–45 одсто од 23 милиона становника Јемена. Њихов, у међувремену убијени, лидер Хусеин ал Хути покренуо је прву озбиљну побуну средином 2004. Побуњеници демантују да желе обнову имамата и кажу да су жртве медијске кампање да би се заварала јавност. „Ми не тражимо положаје. Тражимо права и правду.”

Власти у Сани полузванично говоре да Иран даје финансијску и војну подршку побуњеницима – попут оне шиитским Хезболасима у Либану. Иран је оптужен упркос чињеници да су Заиди – који су име добили по свом петом и последњем имаму Заиду ибн Алију – доктринарно удаљени од иранских шиита који верују у 12 имама.

Суочена са побуном на северу, увећаним сецесионизмом на југу и растућим утицајем Ал Каиде, јеменска влада има подршку САД и држава региона. Каиро и Ријад (око милион Заида живи у Саудијској Арабији) отворено оптужују Техеран за ширење утицаја и покушај дестабилизације – по матрици за коју кажу да користи у Ираку, где су већински шиити први пут укључени у власт.

Криза у Јемену, једној од најсиромашнијих држава света, има удаљене хладноратовске корене који вуку до времена када је, пре уједињења два Јемена 1990, југ био под утицајем СССР-а, а север САД. Карте су у међувремену измешане. Саудијска Арабија и Јордан су својевремено браниле заидског имама од египатских војника, данас су у заједничком фронту против Ирана.

Рат се у међувремену приближио северним предграђима главног града, али председник Салех обећава: „Нећемо попустити. Нека борбе трају пет или шест година. Рат се неће завршити.” Потом је, нешто касније прошлог месеца, тврдио да се конфликт примиче крају.

Побуњеници демантују извештај да је њихов лидер Абдел Малик ал Хути рањен и заробљен. Оптужују Саудијску Арабију за директну војну умешаност у сукоб. Уз омиљене иранске повике „Смрт Америци”, „Смрт Израелу” и „Победа ислама”, узвраћају да још нису почели „прави рат” и властима прете да „не могу да замисле” како ће то изгледати.

Како год било, и даље гину стотине побуњеника и десетине владиних војника, ови последњи махом као жртве самоубилачких акција. Рат је раселио више од 60.000 људи. Када се додају избеглице ранијих рунди сукоба, УН процењују да њихов укупан број достиже 150.000. Прети хуманитарна катастрофа.

Од четири избегличка логора само један има везу са хуманитарцима УН. Хигијенске околности у којима живе су очајне. Како би преживели наредна четири месеца неопходна је помоћ од 24 милиона долара. Донатори су обезбедили тек десет милиона. И власти и побуњеници поигравају се њиховом судбином.