Свет
Ригорозне мере штедње у Британији
Најамбициознији програм стабилизације привреде и финансија последњих деценија
Лондон – У оквиру најоштријег смањења трошкова у више генерација, британска влада је јуче саопштила да ће затворити пола милиона радних места у јавном сектору, повисити старосну границу одласка у пензију и смањити трошкове државе за благостање, јавља Ројтерс.
После више месеци тешких преговора, министар за финансије конзервативац Џорџ Озборн потврдио је да ће инсистирати готово на свим мерама штедње које је најавио када је у јуну представљао нови буџет.
Укупна годишња потрошња ће, рекао је он, ипак бити две милијарде фунти већа него што се планирало.
„Суочавање са буџетским дефицитом је неизбежно. Не и одлуке како се суочити. Постоје избори. Управо данас их чинимо. Инвестирамо у будућност уместо у рачуне неуспешне прошлости. То је наш избор”, рекао је Озборн у парламенту.
Економисти су подељени на оне који сматрају да су драконске мере неопходне, и оне који страхују да ће Британија поново упасти у рецесију. Сви се ипак слажу да ће раст бити успорен и да национална Банка Енглеске мора да задржи чврсту монетарну политику.
Озборн је саопштио да ће се старосна граница за одлазак у пензију мушкараца и жена до 2020. повисити на 66 година. „Повећавање доба за пензију је нешто што и многе друге земље данас раде, и то ће нам до краја наредног парламента донети уштеду од преко пет милиона фунти годишње”.
Он је рекао да ће се буџет средстава за јавно благостање смањити за додатних седам милијарди фунти, поврх 11 милијарди најављених у јуну.
Током наредне четири године нестаће око 490.000 радних места у јавном сектору.
Синдикати су већ изразили незадовољство губитком радних места, али противљење јавности мерама штедње у Британији не може да се пореди са Француском.
Влада у Лондону неспорно ће се суочити са отпорима мерама штедње, али Озборн понавља да није имао избора суочен са задатком да се рекордни буџетски дефицит – који чини 11 одсто бруто националног производа, највише у Г7 – спусти на око два процента за пет година, и са неопходним фискалним уштедама од око 113 милијарди фунти, од чега ће четвртина стићи кроз повећавање пореза.
Ниједна претходна британска влада није пробала један овако амбициозан програм стабилизације националне привреде и финансија.
Последњи коментари
Хахаха, е баш, баш добар виц. Скоро нисам чула овакав... :о)))
U paketu mera smanjenja troskova javnog sektora na udarnom mestu je gasenje svih agencija (i to u zemlji koja ih je promovisala i u medjuvremenu "shvatila" da od njih britansko drustvo i budzet nemaju mnogo vajde). Sta reci na nasu praksu "eksplozije" agencija za sve i svasta. Neke od njih ne samo, kako neki eksperti kazu, da su "institucionalni zombiji" vec su, izgleda, i anestetik za premoscavanje nekih politickih potkusirivanja vlasti. Neke od agencija su prigrabile vise nadleznosti nego sto im zakon dozvoljava (bez posledica po njih) pa objektivno ono sto je sada "samo" sukob institucionalnog interesa vec sutra moze da eskalira u mocni monopol ili duopol. Ne zna se ko je vise zombiran - vlasti koje to tolerisu ili ne vide ili gradjani koje pogadja "agencijski sindrom" preko stalnog rasta poreskih obaveza i javne potrosnje. Sto se ne ugledamo na Engleze i Nemce - sigurno su prvi shvatili da poreski obveznici mogu i bez agencijskih usluga.
U Britaniji ima drugačijih mišljenja od onog koje nudi vlada. 15. septembra Douglas Carswell.com imao je u parlamentu prvo čitanje UK banking reform bill u kojem se predviđa uvođenje nekreditnog novca kao prihoda države i smanjenje poreza za 30%. Ben Dyson (positivemoney.org.uk) priprema za 13. i 14. novembar studentsku konferenciju o pozitivnom novcu, koji je takođe nekreditni novac. U svetu se na sve strane radi na nekreditnom novcu, jedino vlade ne znaju ništa o tome, a naročito srpska vlada ne zna ništa o tome, a na njenu sreću, ne zna ni srpska opozicija. Posebnu glupost vlade pokazuju na insistiranju da se produži radni vek, u uslovima kada raste produktivnost rada što znači da treba da se smanjuje radno vreme a ne da se povećava kako misle vlade i ekonomisti koji ih savetuju.