Од нашег сталног дописника

Вашингтон – После расплета у трци републиканаца која је као противника Бараку Обами избацила Мита Ромнија, две партије се постројавају за коначан обрачун, мобилишући финансијере и врбујући бираче.

После исцрпљујуће тромесечне битке са ривалима, Ромни се наметнуо као главни адут Републиканске партије, која се сада усредсређује да у новембру освоји и Белу кућу и Сенат и задржи постојећу већину у Представничком дому Конгреса.

Непосредан циљ на том путу јесте уједињавање донатора који су досад своје паре делили и Ромнијевим противницима. Међу многим милијардерима наклоњеним конзервативцима, у центру пажње је Шелдон Аделсон, који се обогатио као власник ланца коцкарница. Он је досад потрошио 15 милиона долара да би подржао Њута Гингрича.

Други је Фостер Фрајс, инвеститор из Вајоминга, који је са 1,7 милиона подржао Рика Санторума, донедавно главног изазивача Ромнија.

И Аделсон и Фрајс сада изјављују да ће подржати главног кандидата конзервативаца.

Обамин штаб у овом моменту на рачуну има 85 милина долара, према само седам милиона, колико је преостало Ромнију.

Обамина предност је и засад много боља изборна инфраструктура. Централни изборни штаб у Чикагу тренутно има 300 стално запослених плус њих 700 ангажованих у мини-штабовима у појединим државама. И овога пута, као и 2008, демократе су мобилисале и неколико хиљада волонтера.

Пошто се на политичкој мапи Америке зна које су државе „црвене” (гласају за републиканце) и „плаве” (наклоњеније демократама), Ромни и Обама ће се до 6. новембра борити за гласове „љубичастих”, оних држава у којима је партијска приврженост подељена и у којима је највише „независних”, бирача који се опредељују према личностима и програмима.

Ни Обама ни Ромни нису у том погледу више „нова лица”. Ромни је 2008. изгубио битку за партијску номинацију у којој је победио Џон Мекејн, док Обама данас није кандидат који као пре четири године може да наступа са паролом „промене у које можете да верујете”.

Док је 2008. гласове могао да осваја обећањима, бирачи ће сада да га премеравају према постигнућима. Није више толико битно ко је као личност, него шта је урадио.

С обзиром на то да је, преузевши извршну власт на врхунцу велике економске кризе, спречио колапс економије, зауставио пропаст аутомобилске индустрије и стабилизовао банке, његов учинак може да се оцени позитивно.

Али америчким бирачима је мала утеха „да је могло да буду горе”: они полазе од тога да је морало да буде боље. Без посла је и даље 12,7 милиона Американаца, а Америка није оно што је некад била – сви памте боља времена.

Према истраживању Ројтерса и агенције Ипсос, Обама је у понедељак водио са 47 према 43. Пре месец дана у истом сондирању имао је 11 поена предности.

Највећу предност председнику даје истраживање Си-Ен-Ена, девет поена, док чак три сондирања , Расмусена, Галупа и Фокса, закључују да је Ромни у предности два-три поена.

На коју ће страну клатно бирачког (не)расположења превагнути, зависи од много фактора, а како се овде тврди, највише од стања економије. Амерички бирачи, кад се опредељују, прво гледају у своје новчанике, а тек онда у програме и обећања кандидата.

Милан Мишић