Од нашег дописника

Букурешт – Овде се већ 11 година ломе „златна” копља. Та ломљава је започела оног тренутка када је констатовано да је у транзиционој грозници бацања на историјско ђубриште читавог „социјалистичког” индустријског наслеђа, које је проглашено за старо гвожђе, престала да постоји и домаћа производња злата. Ни за њу више није било државних фондова, проглашена је за – нерентабилну. И на њу је стављен катанац, као на руину.

У исти мах, свевидећи међународни капитал бацио је око на врцаво грумење карпатских златних кристала. Посебно га је привукло, још из времена Дачана (претеча Румуна) и Римљана, познато богато налазиште злата Рошија Монтана, које се налази у трансилванским Западним планинама. Наравно, уследила је примамљива понуда да се странцима уступи експлоатација недара питорескне Рошије Монтана. То је намах изазвало оштру полемику и поделу румунског друштва. Једни су се овде сетили недавног горког искуства са уступањем половине нафтних поља странцима. Други су помислили на заштиту културне баштине везане за период када су Дачани и Римљани копали злато, док су се присталице еколошког понашања отворено побуниле против коришћења отровног цијанкалија у индустријској технологији добијања злата.

Страни капитал је у међувремену, преко својих лобија, заузимао позиције у медијима, међу стручњацима, повео свакодневну пропагандну кампању за стицање присталица свог пројекта, нарочито међу политичарима, којима је приказиван као велика благодет за Румунију у овим кризним временима.

Пре неки дан тачку на оштру и вишегодишњу полемику, у којој се није узело у обзир ни мишљење Румунске академије наука о тешким последицама прекопавања Рошије Монтана, ставио је лично шеф државе Трајан Басеску. У јавној изјави он је устврдио да би експлоатација у Рошија Монтана требало што пре да отпочне, сходно уговорима са страним инвеститорима, који би били побољшани. Као аргумент за свој став навео је „потребу да Румунска народна банка повећа своје златне резерве” и то у време када је цена жутог метала достигла рекордне висине у свету.

„Погледајте шта се дешава са свим резервним валутама, доларом, евром. Имају проблема са стабилношћу и губитком вредности. Треба нам злато како бисмо га укључили у резерве Народне банке и обезбедили се”, рекао је Т. Басеску, наводећи податак да садашње румунске златне резерве достижу 103 тоне и да би наредних година требало да достигну 200 тона. Тренутно, Румунија се са својим златним резервама налази на 33. месту у свету.

У свој рачуници председник Басеску се ослонио на чињеницу да ће Румунији припасти 4 одсто од добијене количине злата, да ће држава задржати 20 одсто акција компаније којој је поверена експлоатација. Успут је саопштио да ће сама румунска држава ускоро отворити два нова рудника злата чији потенцијал достиже 50, односно 55 тона злата.

Председникове присталице инсистирају и на томе да ће поновна експлоатација златних налазишта довести до отварања на хиљаде преко потребних радних места и да ће довести до оживљавања целе привреде у односној зони. Општа слика прилика у Рошија Монтани је следећа. Када се током 16 година, преко отворених копова, скине цело брдо Карник, добиће се 300 тона злата и 1.600 тона сребра, чија је цена, такође, скоро удесетостручена у последње време. Послове ће водити компанија „Габриел ресорсес”, са седиштем у Канади, док ће три четвртине њених акција бити у рукама другог у свету произвођача злата, америчке компаније „Њумаунт мајнинг корпорејшн”.

Одражавајући расположење румунске јавности, букурештанска штампа је склона да критикује власти у вези са олако донетом одлуком да се странцима уступи „наше злато”. Тако тиражни „Евениментул зилеј”, у чланку „Рошија Монтана – добитак Румуније између мита и стварности”, пише: „ Једна од најчешћих критика рударског пројекта Рошија Монтана је та да Румунија и Румуни немају довољни удео у бенефицијама које носи овај пројекат.”

Са своје стране „Адеварул” наглашава да „председникова објашњења уопште не држе воду и не могу да буду аргумент за његово лобирање у корист једног рударског пројекта који је крајње споран”.

Светски медији јављају да се румунски сусед Мађарска противи остваривању пројекта Рошија Монтана због опасности да отпади из флотација, пуних цијанкалија, могу да изазову еколошку катастрофу сличну оној из 2.000. године, када је, услед „румунске аљкавости”, загађена Тиса.