„Šanse Gruzije da uskoro postane članica NATO-a, ili da povrati kontrolu nad dvema otcepljenim republikama Abhazijom i Južnom Osetijom, veoma su male”, izjavio je gruzijski predsednik Mihail Sakašvili u najnovijem intervjuu listu „Volstrit džornal“. „To je tragično, ispada da su Rusi bili potpuno u pravu“, rezignirano je potvrdio Sakašvili.

Izjava šefa gruzijske države data je svega nekoliko dana pred dolazak na Kavkaz (i u Ukrajinu) potpredsednika SAD Džozefa Bajdena. Posle rusko-američkog susreta u Moskvi, a potom i u L’Akvili u Italiji i odluke da interese Vašingtona u dve bivše sovjetske republike ne prenosi predsednik Barak Obama već Bajden, postalo je jasno da su nade u brzo približavanje Tbilisija i Kijeva Briselu sasvim izjalovljene. A upravo na tu kartu igrali su i Sakašvili i Viktor Juščenko, predvodnici dveju „obojenih revolucija“ (gruzijske 2003. i ukrajinske 2004), čiji se ugled među sopstvenim biračima u međuvremenu srozao na najniži mogući nivo.

Kako prenose mediji, Sakašvili je do petodnevnog avgustovskog rata prošle godine, kada su Abhazija i Južna Osetija definitivno odvojene od Gruzije, bio ubeđen da mu je put ka Zapadu uveliko trasiran, a reintegracija dve republike (tada još tek u statusu „pobunjenih“) pitanje dana. Ispalo je drugačije i po predsednika – porazno.

Verovatno stoga, ali i u nameri da utiša sve glasnije kritičare i nekako ipak sačuva položaj, Sakašvili je odlučio da parlamentu predloži dodatnu raspodelu vlasti i demokratizaciju političkog života. To znači raspisivanje novih lokalnih izbora, davanje opoziciji više medijskog prostora i uključivanje opozicionih predstavnika u rad vlade.

„Posle psihološkog preispitivanja shvatio sam da je moj zadatak da modernizujem Gruziju, učvrstim demokratiju i omogućim mirnu predaju vlasti 2013“, izjavio je predsednik u intervjuu „Volstrit džornalu“. Teško je, međutim, verovati da bi čovek koji je svoju zemlju doveo u potpunu zavisnost od stranog faktora, a građane naterao da izlaskom na ulice izraze neslaganje sa takvom politikom, mogao da učini značajniji preokret i mirno sačeka datum svoje zakonske smene.

Treba pomenuti i da je intervjuom „Volstrit džornalu“ Sakašvili, na neki način, dao odrešene ruke Džozefu Bajdenu koji će sada, očigledno, moći u potpunosti da se okrene kontaktima sa gruzijskom opozicijom – i sve ono što su SAD pre nekoliko godina obećavale (ali ne i ostvarile) Sakašviliju sada će moći da obeća njegovim političkim protivnicima i potencijalnim naslednicima. Sa druge strane, i upravo u takvim okolnostima, Bajdenova poseta mogla bi da se pretvori u protokolarnu, pa čak i izlišnu.