Самит против кризе

Од нашег сталног дописника

Вашингтон, 15. новембра – Потрага за изласком из садашње глобалне финансијске кризе, појачана је раширена, данас у Вашингтону, практичном институционализацијом „Групе 20” (уместо уобичајеног „осмерца“) чији су се лидери сложили да разноврсним мерама покушају да сузбију садашњи и спрече нови глобални лом. Направљен у главној „крчми“ текућег тржишног кошмара, овај договор је ипак био и „рачун без крчмара“, јер скупу није присуствовао будући лидер суперсиле Барака Обама, не желећи да га обавезују пројекти садашњег шефа Беле куће Џорџа Буша – чији је укупни учинак често критиковао као „катастрофалан“ – док себи оставља простор за нове иницијативе…

У објављеном заједничком саопштењу „двадесеторка“ је ипак улила политичку наду у финансијски кошмар. Показала је, уз остало, да се овако како су ствари досад ишле даље не може, да треба реформисати постојећи поредак и његове институције, као што су Светска банка и Међународни монетарни фонд, уз осетно продужавање списка носилаца главних улога – новим, растућим економским силама.

Домаћин је, при том, чешће него обично, био прозиван као одговоран за глобалну узбурканост. Поздрављајући постигнуту дозу договора за већу регулацију тржишта, француски председник Никола Саркози је, тако, истакао како „историјски“ значај има чињеница да се до оваквог достигнућа дошло баш у Америци чија се администрација противила новом курсу. 

У коминикеу се, уз остало, дипломатским језиком критикује Америка, без помињања имена, у виду примедбе да „неке развијене земље нису на одговарајући начин процениле ризике растућег финансијског тржишта“. Садашња криза је, подсећају хроничари, потресом на овдашњој пијаци некретнина, хипотека и кредита, изазвала ланчане последице широм света.

Мислећи, несумњиво на овдашње лидере, руски председник Дмитриј Медведев је констатовао: „Нису слушали многобројна упозорења, укључујући и наша, а резултат је да су нанели штету и себи и другима“. До изражаја је понајвише, ипак, дошла воља да се јачањем међународне сарадње потражи решење, што су нагласили и индијски премијер Манмохан Синг, британски премијер Гордон Браун, кинески председник Ху Ђинтао, бразилски председник Луис Ињацио Лула да Силва, немачка канцеларка Ангела Меркел…

„Још много мора да се уради, не може само овај самит да реши светске проблеме“ – признао је и Буш. За април је предвиђен нови скуп, у Европи, коју „Вашингтон пост“ оцењује као победника у „западном дуелу“, јер сматра да су њена становишта, бар донекле, превладала над америчким приступом.

У договореној мери синхронизације потеза, уз потврду привржености слободи тржишта, предвиђено је стварање „контролног већа“ које треба да благовремено открије претерано ризична улагања и друге могућно „експлозивне“ проблеме. То би требало да буде нека врста „система за благовремено упозорење“, каквог досад није било, а још није јасно ни како би се успоставио.

Рекло би се да је свет у деликатној транзицији. Потребно је, произлази из закључака скупа, да се усагласе различити модели, без давања аутоматске предности америчкој формули која је досад превладавала али и довела до садашње глобалне трауме.

Ситуација је толико компликована да није могла да привуче ни много демонстраната. Њих неколико стотина је, по повременој киши, ипак протестовало недалеко од лидерског састајалишта, уз транспаренте међу којима су запажени „Новац за потребе народа а не за похлепу банкара“, „Новац за послове а не за рат“…

Поводом самита у центру Вашингтона су, иначе, осетно повећане мере безбедности. Учесници скупа, који представља тек старт на дугом путу тражења начина за стабилизацију глобалних финансијских прилика, били су, поред домаћина, још високи представници ЕУ, Аргентине, Аустралије, Бразила, Британије, Канаде, Кине, Француске, Немачке, Индије, Индонезије, Италије, Јапана, Мексика, Русије, Саудијске Арабије, Јужноафричке Републике, Јужне Кореје и Турске.

Учествује посредно, утисак је, цео свет. Сви који због насталог „финансијског лудила“ не знају – ни шта ће ни како ће, ни они ни остали…

М. Пантелић