Od našeg stalnog dopisnika

Vašington – Upravo okončano trodnevno prolećno zasedanje Međunarodnog monetarnog fonda i Svetske banke donelo je jedan konkretan rezultat i poduži spisak lepih želja, što je uobičajeni ishod svih velikih međunarodnih skupova. I ovoga puta u Vašingtonu su tri dana, u mnogobrojnim forumima i komitetima, većali ministri finansija, guverneri centralnih banaka i mnogobrojni eksperti, u nastojanju da pronađu izlaz iz već četvorogodišnjeg zastoja globalne ekonomije: anemičnog rasta, rastuće nezaposlenosti i fiskalnih deficita.

Da će tako biti još neko vreme, potvrdila je i najnovija Svetska ekonomska prognoza MMF-a, objavljena neposredno uoči početka zasedanja, u kojoj se ukazuje na slab rast, pogotovo u Evropi, kao i na visoku nezaposlenost u mnogim razvijenim zemljama, uključujući i SAD.

Glavni, i reklo bi se i jedini konkretni rezultat, ovoga puta jeste odluka da se kreditni kapacitet MMF-a uveća za dodatnih 430 milijardi dolara, čime će se u njegovom fondu za prvu pomoć problematičnim ekonomijama naći blizu bilion. Ovaj novi kapacitet treba da omogući brže i efikasnije gašenje fiskalnih požara, pošto su od krize iz 2008, mušterije MMF-a, dotle samo zemlje i razvoju, postale i neke članice evrozone: Grčka, Portugalija i Irska.

Sada je sva pažnja posvećena novom pacijentu, Španiji, čija je ekonomija mnogo veća, pa bi shodno tome mogla da joj zatreba i srazmerna podrška MMF-a.

Obećanja da će učestvovati u formiranju mnogo većeg „kišobrana” MMF-a nego do sada dale su gotovo sve razvijene zemlje, izuzev SAD i Kanade. Amerika je to objasnila unutrašnjim političkim teškoćama, problemima koje Obamina vlada ima u tretmanu svojih inicijativa u Kongresu, dok Kanada smatra da je Evropa dovoljno bogata da sama sebi pomogne.

Najveći pojedinačni novi ulog doći će iz EU, 200 milijardi, 60 će priložiti Japan, a značajne doprinose daće i Saudijska Arabija i Južna Koreja.

Četiri članice takozvanog BRIK-a, Brazil, Rusija, Indija i Kina, obećale su da će učestvovati u ovoj akciji, ali nisu precizirale u kolikoj meri.

Debata o ovoj temi bila je minulog vikenda praćena primetnim napetostima oko para i uticaja. Pomenute ekonomije, koje su u međuvremenu dobile pridev „pomaljajuće” i koje u poslednjih pet godina globalnom ekonomskog rastu doprinose sa dve trećine, sve više su izložene zahtevima da pomažu one koje su od njih nominalno bogatije, ali uz zadržavanje postojećeg odnosa snaga, odnosno glasačkih prava u 24-članom Izvršnom odboru MMF-a.

Konkretno, Brazil je bio veoma glasan u zahtevima da se u ovom pogledu stvari menjaju. Njegov predstavnik je tako istakao da bi, da je u Evropi, Brazil po obimu svog BNP-a bio treća ekonomija, odmah posle Nemačke i Francuske, dok u MMF ima glasova koliko i Holandija. Luksemburg, na primer, ima više glasova nego Južna Afrika i Argentina.

Od Evrope se inače očekuje da se odrekne dva mesta u Odboru, da umesto sadašnjih osam zadrži samo šest, što ne ide lako.

Na minulom zasedanju aktuelizovane su i stare dileme o tome koliko je svrsishodna preovlađujuća strategija koja se primenjuje u evrozoni: da se fiskalno uravnotežavanje postiže isključivo oštrim merama štednje, to jest „stezanjem kaiša”, a bez pratećih stimulansa za oživljavanje ekonomije.

„Evropske zemlje uglavnom veruju da samo treba da postignu fiskalnu konsolidaciju, a da će se ekonomija tome automatski prilagoditi, ali MMF je pokazao da to proizvodi zabrinjavajuće rezultate”, ukazao je Timoti Gajtner, američki sekretar finansija.

U tome ga je podržao i (odlazeći) predsednik Svetske banke Robert Zelik: „Makroekonomska stabilizacija, podjednako u fiskalnim i monetarnim politikama, jeste neophodna, ali nije dovoljna.”

Lajtmotiv svih debata bio je neophodnost fiskalnih i strukturnih reformi koje bi svaku pojedinačnu ekonomiju postavile na solidnije temelje, ali tome se u najvećem broju slučajeva suprotstavljaju političke realnosti, brige za predizborne političke rejtinge, na šta je najdirektnije ukazao generalni direktor Svetske trgovinske organizacije Paskal Lami. Srž problema u ovom pogledu jeste što su reforme svugde koliko i neophodne isto toliko politički nepopularne.

Zbog toga je, kao čašu meda uz čašu žuči, Grupa 24, u kojoj su razvijene zemlje, u posebnom komunikeu predočila da je otvaranje novih radnih mesta i stvaranje mreže socijalne sigurnosti jedan od njenih prioriteta.

Uostalom, zapošljavanje, smanjivanje nejednakosti i socijalna sigurnost bile su i glavne parole za ovu priliku okačene na staklenim zdanjima sedišta MMF-a i SB, koja su u centru Vašingtona jedno preko puta drugog.