Сиромашни помажу богатима

Од нашег сталног дописника

Вашингтон – Управо окончано тродневно пролећно заседање Међународног монетарног фонда и Светске банке донело је један конкретан резултат и подужи списак лепих жеља, што је уобичајени исход свих великих међународних скупова. И овога пута у Вашингтону су три дана, у многобројним форумима и комитетима, већали министри финансија, гувернери централних банака и многобројни експерти, у настојању да пронађу излаз из већ четворогодишњег застоја глобалне економије: анемичног раста, растуће незапослености и фискалних дефицита.

Да ће тако бити још неко време, потврдила је и најновија Светска економска прогноза ММФ-а, објављена непосредно уочи почетка заседања, у којој се указује на слаб раст, поготово у Европи, као и на високу незапосленост у многим развијеним земљама, укључујући и САД.

Главни, и рекло би се и једини конкретни резултат, овога пута јесте одлука да се кредитни капацитет ММФ-а увећа за додатних 430 милијарди долара, чиме ће се у његовом фонду за прву помоћ проблематичним економијама наћи близу билион. Овај нови капацитет треба да омогући брже и ефикасније гашење фискалних пожара, пошто су од кризе из 2008, муштерије ММФ-а, дотле само земље и развоју, постале и неке чланице еврозоне: Грчка, Португалија и Ирска.

Сада је сва пажња посвећена новом пацијенту, Шпанији, чија је економија много већа, па би сходно томе могла да јој затреба и сразмерна подршка ММФ-а.

Обећања да ће учествовати у формирању много већег „кишобрана” ММФ-а него до сада дале су готово све развијене земље, изузев САД и Канаде. Америка је то објаснила унутрашњим политичким тешкоћама, проблемима које Обамина влада има у третману својих иницијатива у Конгресу, док Канада сматра да је Европа довољно богата да сама себи помогне.

Највећи појединачни нови улог доћи ће из ЕУ, 200 милијарди, 60 ће приложити Јапан, а значајне доприносе даће и Саудијска Арабија и Јужна Кореја.

Четири чланице такозваног БРИК-а, Бразил, Русија, Индија и Кина, обећале су да ће учествовати у овој акцији, али нису прецизирале у коликој мери.

Дебата о овој теми била је минулог викенда праћена приметним напетостима око пара и утицаја. Поменуте економије, које су у међувремену добиле придев „помаљајуће” и које у последњих пет година глобалном економског расту доприносе са две трећине, све више су изложене захтевима да помажу оне које су од њих номинално богатије, али уз задржавање постојећег односа снага, односно гласачких права у 24-чланом Извршном одбору ММФ-а.

Конкретно, Бразил је био веома гласан у захтевима да се у овом погледу ствари мењају. Његов представник је тако истакао да би, да је у Европи, Бразил по обиму свог БНП-а био трећа економија, одмах после Немачке и Француске, док у ММФ има гласова колико и Холандија. Луксембург, на пример, има више гласова него Јужна Африка и Аргентина.

Од Европе се иначе очекује да се одрекне два места у Одбору, да уместо садашњих осам задржи само шест, што не иде лако.

На минулом заседању актуелизоване су и старе дилеме о томе колико је сврсисходна преовлађујућа стратегија која се примењује у еврозони: да се фискално уравнотежавање постиже искључиво оштрим мерама штедње, то јест „стезањем каиша”, а без пратећих стимуланса за оживљавање економије.

„Европске земље углавном верују да само треба да постигну фискалну консолидацију, а да ће се економија томе аутоматски прилагодити, али ММФ је показао да то производи забрињавајуће резултате”, указао је Тимоти Гајтнер, амерички секретар финансија.

У томе га је подржао и (одлазећи) председник Светске банке Роберт Зелик: „Макроекономска стабилизација, подједнако у фискалним и монетарним политикама, јесте неопходна, али није довољна.”

Лајтмотив свих дебата био је неопходност фискалних и структурних реформи које би сваку појединачну економију поставиле на солидније темеље, али томе се у највећем броју случајева супротстављају политичке реалности, бриге за предизборне политичке рејтинге, на шта је најдиректније указао генерални директор Светске трговинске организације Паскал Лами. Срж проблема у овом погледу јесте што су реформе свугде колико и неопходне исто толико политички непопуларне.

Због тога је, као чашу меда уз чашу жучи, Група 24, у којој су развијене земље, у посебном комуникеу предочила да је отварање нових радних места и стварање мреже социјалне сигурности један од њених приоритета.

Уосталом, запошљавање, смањивање неједнакости и социјална сигурност биле су и главне пароле за ову прилику окачене на стакленим здањима седишта ММФ-а и СБ, која су у центру Вашингтона једно преко пута другог.