Од нашег сталног дописника

Вашингтон – Америка се поделила у два табора око једног питања које није судбоносно, али заговорницима и опонентима јесте изузетно важно: треба ли новчаницу од једног долара заменити кованицом исте вредности.

Као основна јединица америчког новца, папирни долар је у оптицају још од 1862. Од 1869. на банкноти је лик првог председника Џорџа Вашингтона, а у садашњим димензијама (”мали долар”) је од 1929.

Популарно име му је ”бак”, или ”уан” (један). Од укупне количине папирних долара свих вредности, око 40 одсто су баш доларске новчанице. Следећа је она од два долара, која практично више није у оптицају, па 5, 20, 50 и 100.

Међу кованицама, у оптицају су она доларска и новчићи од 50, 25, 10 и један цент. Најчешће се користи ”квотер” (25 центи), јер се њиме пуне паркинг аутомати, а до ере мобилних телефона и овде некад свеприсутне телефонске говорнице (данас само раритет).

За долар овде може да се купи доста тога: постоји неколико ланаца продавница ”све за долар”, у којима је током још не сасвим минуле економске кризе знатно порастао промет (и профит).

Досад је било неколико покушаја да се доларска новчаница замени металним доларом, али сви су пропадали. Најновија иницијатива у том погледу покренута је у Конгресу прошле јесени, када су сенатори Џон Мекејн реопубликанац из Аризоне и председнички кандидат из 2008, и Том Харкин, демократа из Ајове, спонзорисали нацрт закона чија је скраћеница КОИН (енглеска реч за метални новац), а пуно име Закон о оптимизацији монете, иновацији и националној штедњи.

Глави аргуменат је да би замена доларске новчанице кованим доларом донела уштеду: 4,4 милијарде у следећих 30 година. Ту рачуницу извела је Канцеларија за владину одговорност (ГАО), која је уствари ревизорска агенција Конгреса .Сенатор Харкин је оптимиста: верује да ће оба конгресна дома закон усвојити до краја ове године. Судећи међутим по томе што се Америка поделила у два табора, тешко да ће то бити испословано.

На једној страни су ”Американци за Џорџа”, а на другој ”Савез за доларску кованицу”. Оба табора имају своје лобисте и веб сајтове на којима могу да се потпишу дигиталне петиције.

У овом моменту знатно активнији су ”Американци за Џорџа”, судећи бар по билбордима и плакатима по централним станицама вашингтонског метроа. Опстанак доларске новчанице су подигли на пијадестал патриотизма и ”американизма”: ”бак” је по њима национални симбол и доказ америчке изузетности.

Сондирање које су наручили од маркетиншке компаније Франка Ланца, познате по свом слогану ”није важно шта ви говорите, већ шта људи чују” тако је утврдило да 85 одсто Американаца сматра да народ, а не влада треба да одлучи који ће облик новца да користи, док 73 одсто верује да је то само владина ујдурма која је упакована у меру штедње.

Чак 97 одсто сматра да је новчаница практичнија од новчића, док 68 верује да ће њено елиминисање из оптицаја подрити амерички идентитет.

Наравно, одговори које испитаници у свим истраживањима јавног мњења дају зависе од тога каква им се питања постављају, у чему је Франк Ланц нарочито вешт. Јер противнички ”Савез за доларску кованицу” наводи резултате других анкета са сасвим другачијим налазима: да је оно за шта се они залажу и практичније и економичније.

На њиховом веб сајту су докази да је математика ГАО о предности новчанице ”рачуноводствени трик” јер не узима у обзир почетне трошкове замене. Тамо је и бројач на коме се сваке секунде цифра укупне добити државе од увођења кованице повећава за 6 долара. У петак поподне, та свота износила је 638 милиона.

Износе и да је папирни долар еколошки штетан, јер се сваке године због похабаности у резанце исече свота од око 3,2 милијарде – довољна да напуни 900 камиона – која завршава на депонијама.

Производња металног долара је додуше скупља од папирног, али зато кованица у оптицају може да остане и до 30 година, према само нешто мање од четири године, колико издржи новчаница.

Истичу и примере Европе, где је најмања папирна монета она од 5 евра (6,5 долара), Јапана где је најмања банкнота 1.000 јена (12,2 долара), па чак и Канаде и 5 њених долара, који су исте вредности као и комшијски.

Ствар заговорника металног долара покварио је међутим председник Обама, који је прошлог децембра обуставио ковање доларских кованица баш због уштеде: јер су ретко коришћене (у оптицају је само 60 одсто свих искованих), а накупило их се толико, да је њихово складиштење постало велики проблем

”Савез за доларску кованицу” на свом сајту наводи да окупља мала предузећа, агенције за масовни транспорт, трговачка удружења и приватне компаније – све који желе да уштеде народни новац и смање државну расипност.

На подужем списку оних који подржавају ”Американце за Џорџа”, налазе се, између осталих, и једно удружење аутомобилских дилера, мноштво ресторана и неколико јавних вешерница.

Оба списка не дају одговор на питање одакле ривалима велики новац за лобисте и не баш јефтине кампање.

Он је добијен на другој страни: агенција ”Блумберг” открива да спасиоце ”Џорџа” уствари финансира позната компанија која производи специјални папир на ком се штампају новчанице, док су спонзори табора новчића – рудници бакра, који је обавезни део легуре од које се кује метални новац.

Као и свугде другде, иза великих брига за финансијско здравље државе и патриотског бусања у груди, крије се нешто много приземније: нечији интереси.