Споменик убијеним Ромима

Берлин – Немачка канцеларка Ангела Меркел открила је јуче у Берлину споменик Синтима и Ромима које су убили нацисти, обећавши заштиту те мањине која се и данас суочава са дискриминацијом, преноси агенције.

„Овај споменик нас подсећа на народ који је дуго био заборављен... Одавање поште жртвама обухвата и обећање о заштити мањина, задатак који је за данас и за сутра”, рекла је Меркелова и истакла да су „Роми и данас жртве дискриминације и одбацивања”. „Они и даље морају да се боре за своја права. Дужност Немачке и Европе јесте да их подрже”.

У периоду од 1933. до 1945. убијено је 500.000 европских Синта и Рома. Ипак, и данас има великих предрасуда према њима, јавља „Дојче веле”.

Међутим, тек 70 година од тешких нацистичких злочина, жртве добијају споменик – и то у Берлину, недалеко од Рајхстага. Свечаном откривању споменика присуствовали су највиши немачки званичници, као и више од 100 грађана који су преживели холокауст.

Споменик, налик фонтани, кружног облика, у чијем средишту је спомен-плоча, а у њој стихови песме „Аушвиц“ Сантина Спинелија, дело је израелског уметника Данија Каравана. Након Јевреја и хомосексуалаца, после више од 20 година, коначно и Роми и Синти у Берлину добијају „место сећања на ужасе холокауста“, пише „Зидојче цајтунг”.

Силвио Периторе, члан Централног већа Синта и Рома, поводом откривања споменика каже да ту није реч о упоређивању броја жртава од шест милиона убијених Јевреја и пола милиона убијених Синта и Рома.

„Откривање споменика Синтима и Ромима у Берлину заправо представља признање жртвама, то је одговорност историје као резултат холокауста“, каже Периторе. Упркос том признању, Периторе каже да Роми и Синти и даље нису омиљени у Европи. Њих на Старом континенту има 12 милиона и често су на маргинама друштва.

У Мађарској, Румунији, Чешкој и Словачкој ускраћена су им елементарна људска права. Немају приступа запошљавању, здравственом систему и нормалним условима за становање. Периторе сматра да Роми сада долазе у Немачку јер траже сигурну економску основу за живот достојан човека и да је њихова нада разумљива и оправдана. Он је убеђен да би, када би они добили исте шансе за живот као и други, већина кренула путем којим иду интегрисани припадници друштва.

Немачка штампа извештава и о мање познатим нацистичким злочинима против Словенаца. Наиме, трагедија је почела у пролеће 1941. године. Шестог априла исте године, Вермахт је напао Краљевину Југославију. Али само два дана након инвазије, немачке трупе се повлаче у Марибор. Међутим, регион који држе под контролом обухватао је 4.500 квадратних километара око Љубљане, до обале Јадранског мора, затим 1.000 километара на североистоку ка Мађарској – све укупно 10.000 квадратних километара територије до хрватске границе. Другим речима, око 800.000 људи нашло се под окупацијом нацистичке Немачке. Немци освојену територију убрзо деле на Доњу Штајерску и Горењску. Све што је било словеначко, нацисти забрањују, библиотеку уништавају, а становништво терају на промену имена, подсећа „Цајт” у онлајн издању.

Дана 18. априла 1941. године, командантима немачке војске стиже Химлерова наредба, према којој ће велики број Словенаца у Марибору и Бледу бити свирепо ликвидиран, а „комплетна словеначка елита” депортована.

----------------------------------------------

Ко су Синти

Синти је име за ромску популацију Европе, која је у Немачку и Аустрију дошла у средњем веку у две групе – „Седам каравана” и они „Из Аустрије”. Прва се касније проширила по Француској („мануши”), Италији и по источној Европи. Синти говоре синти-мануш, варијанту ромског, са јаким утицајем немачког. Порекло њиховог имена није познато. Једно објашњење је да су у 18. веку име преузели у Немачкој из свог тајног језика. Најчешће се име везује за Синд, историјски регион Индијског потконтинента, који је данас провинција Пакистана. Теорија да име Синти потиче од Синди није популарна међу Синтима.

С. Р.