Svet
Srbija ekološki zdrava
Visoko (29) mesto na indeksu odnosa država prema prirodi koji sastavljaju univerziteti Jejl i Kolumbija
Od našeg stalnog dopisnika
Vašington, 27. januara – Srbija je (sa Crnom Gorom – još se ponegde tretiraju kao celina) zauzela solidno 29. mesto na listi od 163 zemlje, ovogodišnjem „Indeksu ekoloških performansi”, koji zajednički sastavljaju stručnjaci univerziteta Jejl i Kolumbija.
Indeks države rangira prema 25 merljivih kriterijuma kao što su stanje prirodne okoline, kvalitet vazduha, upravljanje izvorištima vode, stanje šuma, ribnjaka i faktora koji utiču na klimatske promene.
U izveštaju koji je predočen Svetskom ekonomskom forumu u Davosu, kao zemlja koja celom svetu u ovom pogledu treba da služi kao primer, istaknut je Island. Među prvih pet zatim su Švajcarska, Kostarika, Švedska i Norveška, a na dnu su Togo, Mauritanija, Centralna Afrička Republika i Sijera Leone.
SAD su na 61. mestu (u obzir su uzimani podaci iz 2008, pre nego što je Obama stupio na dužnost), znatno ispod ostalih industrijskih zemalja kao što su Velika Britanija (14), Nemačka (17) i Japan (20). Rejting Americi su oborile njeni brojevi emisija ugljen-dioksida i zagađenost vazduha u velikim gradovima. Od SAD je bolje rangirano čak 20 članica EU.
U našem okruženju, Srbija je ekološki zdravija od Hrvatske (35), Rumunije (45), Slovenije (55), Bugarske (65), Makedonije (73) i BiH (98), a lošije plasirana jedino od Albanije (23).
Uz ovu dobru vest i jedna loša: prema oceni Danijela Estaja, direktora Jejl centra za ekološko pravo u politiku, „zemlje kao što su Srbija i Slovačka dobar rezultat imaju delimično i zato što im je oštra ekonomska recesija zatvorila mnoge fabrike zagađivače”.
Ceo indeks može da se pogleda na http://epi.yale.edu/Home.
Poslednji komentari
Kuku! - i Srbija ekološki zdrava, kao i Crna Gora! Lele, crno nam se piše! (Orig.af.)
Da li ekologija ukljucuje osiromaseni uranijum i otpad koji EU odlaze u Srbiji podplacujuci vlasti?
Ja bih molio potpisnika ovih redova da pazljivije promatra ovu temu. Srbija ima negde oko 6% od ukupne povrsine drzave da je zasticeno prirodno dobro (nacionalni parkovi, parkovi prirode i sl.), a da je uslov da biste bili clanica EU, 11%. Cak i u ovih 6% koje su na papiru zasticeni, trenutno je u toku jaka destrukcija ekosistema (divlja gradnja usred NP Kopaonik, nezakonita izgradnja skijalista u najzasticenijoj zoni Stare planine). Tako da ako bismo sada iskreno primenili sve kriterijume za odredjivanje nekog reona kao ocuvano prirodno dobro, mislim da ni 3% ne bi proslo te kriterijume. Doduse, jos uvek postoji sansa da se uz zaustavljanje destrukcije i primenu metoda za obnovu i unapredjenje ekosistema nesto spasi, ali kako stvari stoje od toga nema nista. Stanje u drustvu je tako da je ekologija nuzno zlo, nametnuto tendencijama u nekim zemljama Evrope. Ovo je egzistencijalno pitanje i sramota je da se o ovome prica manje nego o nekim desetorazrednim sportskim takmicenjima.
