Свет
Србија еколошки здрава
Високо (29) место на индексу односа држава према природи који састављају универзитети Јејл и Колумбија
Од нашег сталног дописника
Вашингтон, 27. јануара – Србија је (са Црном Гором – још се понегде третирају као целина) заузела солидно 29. место на листи од 163 земље, овогодишњем „Индексу еколошких перформанси”, који заједнички састављају стручњаци универзитета Јејл и Колумбија.
Индекс државе рангира према 25 мерљивих критеријума као што су стање природне околине, квалитет ваздуха, управљање извориштима воде, стање шума, рибњака и фактора који утичу на климатске промене.
У извештају који је предочен Светском економском форуму у Давосу, као земља која целом свету у овом погледу треба да служи као пример, истакнут је Исланд. Међу првих пет затим су Швајцарска, Костарика, Шведска и Норвешка, а на дну су Того, Мауританија, Централна Афричка Република и Сијера Леоне.
САД су на 61. месту (у обзир су узимани подаци из 2008, пре него што је Обама ступио на дужност), знатно испод осталих индустријских земаља као што су Велика Британија (14), Немачка (17) и Јапан (20). Рејтинг Америци су обориле њени бројеви емисија угљен-диоксида и загађеност ваздуха у великим градовима. Од САД је боље рангирано чак 20 чланица ЕУ.
У нашем окружењу, Србија је еколошки здравија од Хрватске (35), Румуније (45), Словеније (55), Бугарске (65), Македоније (73) и БиХ (98), а лошије пласирана једино од Албаније (23).
Уз ову добру вест и једна лоша: према оцени Данијела Естаја, директора Јејл центра за еколошко право у политику, „земље као што су Србија и Словачка добар резултат имају делимично и зато што им је оштра економска рецесија затворила многе фабрике загађиваче”.
Цео индекс може да се погледа на http://epi.yale.edu/Home.
Последњи коментари
Kuku! - i Srbija ekološki zdrava, kao i Crna Gora! Lele, crno nam se piše! (Orig.af.)
Da li ekologija ukljucuje osiromaseni uranijum i otpad koji EU odlaze u Srbiji podplacujuci vlasti?
Ja bih molio potpisnika ovih redova da pazljivije promatra ovu temu. Srbija ima negde oko 6% od ukupne povrsine drzave da je zasticeno prirodno dobro (nacionalni parkovi, parkovi prirode i sl.), a da je uslov da biste bili clanica EU, 11%. Cak i u ovih 6% koje su na papiru zasticeni, trenutno je u toku jaka destrukcija ekosistema (divlja gradnja usred NP Kopaonik, nezakonita izgradnja skijalista u najzasticenijoj zoni Stare planine). Tako da ako bismo sada iskreno primenili sve kriterijume za odredjivanje nekog reona kao ocuvano prirodno dobro, mislim da ni 3% ne bi proslo te kriterijume. Doduse, jos uvek postoji sansa da se uz zaustavljanje destrukcije i primenu metoda za obnovu i unapredjenje ekosistema nesto spasi, ali kako stvari stoje od toga nema nista. Stanje u drustvu je tako da je ekologija nuzno zlo, nametnuto tendencijama u nekim zemljama Evrope. Ovo je egzistencijalno pitanje i sramota je da se o ovome prica manje nego o nekim desetorazrednim sportskim takmicenjima.
