Српски „Лазар” у Ираку

Oд нашег специјалног извештача
Багдад, јануара– Распуштене у јулу 2003. године, неколико месеци после пада режима Садама Хусеина, ирачке оружане снаге реконструисане су из корена. У недостатку кадрова, бивши Садамови официри сада су враћени да би се борили против гериле, устаника и терориста. Нова војска сада има око 300.000 припадника, али број тенкова и авиона врло је мали. Заправо, прве ирачке јединице које су стављене под искључиво ирачку команду биле су Осма дивизија у Наџафу и по једна бригада поморских и ваздухопловних снага. Тренутно су оружане снаге Ирака формацијски сврстане у десет дивизија, ваздухопловство и морнарицу.

Када сам се код ирачких генерала распитивао за генерала Махера Рашида, који је командовао чувеном операцијом ослобађања полуострва Фао на крају ирачко-иранског рата, а као новинар био сам тада тамо месец дана, садашњи ирачки генерали рекли су ми да је генерал Рашид у пензији. Пре неколико година чуо сам да је убијен. Пензија на „ирачки начин”?

Но, да нова ирачка војска полако преузима терет одржавања мира у држави директно се види и на улицама Багдада, где се амерички војници појављују још само у специјалним оклопним возилима која имају испред хаубе неколико метара истурене „пипалице”, заправо посебне електронске уређаје који лоцирају сигнале мобилних телефона помоћу којих се може активирати мина на путу, или поред пута. Највећи број активираних експлозивних направа у градовима Ирака, или на путевима, до сада је обављен управо преко мобилних телефона, не рачунајући ту и људе-бомбе-камиказе. За америчку, па и ирачку војску, камуфлиране мине поред пута и мине са усмереним дејством највећа су опасност и војни губици највећим делом последица су таквих мина. Зато у Ираку и постоји велика потражња за специјалним оклопним возилима отпорним на мине и заседе, посебно у урбаним условима. Американци су покушали да тај проблем реше набавком већег броја специјалних јужноафричких оклопних возила и амерички их војници масовно користе у Ираку. Са тим „пипалицама” и висином делују као слонови, врло су нестабилни и довољан је мањи погодак да дође до превртања возила. Мањи број тих возила добили су и Ирачани, али њима је ближа идеја да такво оклопно возило превози и одељење специјалаца који могу да ватром дејствују током вожње.

Дакле, ирачком војном врху у Багдаду је приказан и филм о „Лазару”, новом специјалном оклопном возилу отпорном на мине и заседе, иначе производу компаније „Југоимпорт СДПР”, и тиму истраживача и конструктора на челу са др Ненадом Милорадовићем. Возило је настало као резултат истраживања страних искустава из Ирака и Авганистана, пре свега када су у питању заседе и мине. Српски „Лазар” има високе маневарске способности, сјајну прегледност у свим правцима, одлично је оклопљен, наоружан топом од 20 мм, митраљезима, а превози и десет војника осим три члана посаде. Његова цена је битно нижа од цене сличних возила у свету. Ирачани су били одушевљени филмском презентацијом „Лазара”, и изгледи да најновији производ војне индустрије Србије стигне у Ирак врло су добри и то би могао да буде велики извозни посао Србије. После нових минобацача, школског авиона „ласта-95”, у Ирак ускоро треба да стигне прва серија тих авиона, сада и оклопно возило „Лазар”...

Иначе, за време посете делегације Министарства одбране Србије министру одбране Ирака Абделу Кадиру поклоњена је нова аутоматска пушка српске производње М-21 са две велике торбе муниције. Има министар одбране Ирака да пуца и пуца...