Atina je od juče pozornica pretposlednjeg akta „Grčke drame“, kako političari u EU listom nazivaju tumaranje peloponeske države na ivici državnog bankrota. U parlamentu su tokom subotnjeg popodneva i večeri vođene žestoke rasprave pred današnje, sudbonosno glasanje o (ekonomskom) ultimatumu Brisela – „sve ili ništa“. Istovremeno, širom zemlje paralisane generalnim štrajkom, demonstranti su izrazili nezadovoljstvo u legalnim okupljanjima i na spontanim, protestnim mitinzima.

Poslednji akt ekonomsko-političke drame bio bi sredinom marta ove godine – ukoliko poslanici danas ne bi usvojili niz drastičnih mera štednje koje je, kaže se predložio, u stvari propisao Brisel. Grčkoj bi bila uskraćena obećana finansijska pomoć od 130 milijardi evra – na Peloponezu bi u martu moralo da se proglasi državni bankrot.

Čelnici dve vodeće parlamentarne stranke, socijalističkog PASOK-a i konzervativne Nova demokratija (ND), apelovali su na poslanike da danas bez rezerve usvoje paket mera štednje koje traži EU: „Grčka se već obrela na rubu ekonomskog kolapsa, poput Vajmarske republike“ (Nemačka pred dolazak Hitlera na vlast) izjavio je lider ND Antonis Samaras. Potom je zapretio poslanicima njegove stranke da neće biti kandidovani na martovskim izborima, ukoliko glasaju sa „ne“.

Povod istupu Samarasa bio je buran tok rasprave vlade, minulog petka. Krajnje desno pozicionirana, populistička stranka LAOS odbila je da podeli odgovornost za, kako je njen lider Jorgos Karzaferis rekao, predstojeće patnje naroda.

Šest članova vlade iz redova LAOS-a, jedan ministar i pet državnih sekretara, podnelo je ostavke, a šesnaest stranačkih poslanika najavilo je da će glasati protiv usvajanja paketa mera štednje. Time nije narušena samo (prividna) saglasnost u taboru vladajućih stranaka. Tridesetak poslanika PASOK-a i ND izjavili su da će podržati svojevrsni protest kolega iz LAOS-a.

Analitičari u Briselu, Parizu i Berlinu prognoziraju da bi broj „neposlušnih“ poslanika mogao da bude i dvostruko veći. Usvajanje paketa mera, ipak, ne bi bilo dovedeno u pitanje. Pasok i ND raspolažu sa 231 mandatom, a za apsolutnu većinu neophodno je 150 mandata plus jedan glas...

Erupcija grčkih masovnih protesta, na političkom parketu i na ulici, naravno, nije usmerena ka načelnoj neophodnosti rigorozne štednje: „Svakom detetu je jasno da se nešto mora promeniti“, pojasnio je donedavni šef vlade Jorgos Papandreu, doslovce govoreći o „ratu za Grčku“ koji mora biti dobijen. Međutim, Grci se listom osećaju poniženi uslovljavanjem neophodne finansijske pomoći od 130 milijardi evra. Mediji govore o pokušaju evropskih moćnika – misli se na vlade u Berlinu, ali i u Parizu – da nametnu Grčkoj „vazalni jaram“.

U grčkoj javnosti, i ne samo onde, gleda se sa negodovanjem na najnoviji zahtev EU za dodatnim merama štednje. Uoči vikenda, Brisel je naložio nove restrikcije, zarad uštede još 325 miliona evra: „Evropa izvesno koristi bezizlaznu ekonomsku situaciju u Grčkoj, ne bi li demonstrirala svoju superiornost dodatnim ultimatumima. Ne bi li, takođe, ustanovila dokle (još) može da ide u svojim zahtevima za totalnom kontrolom grčke ekonomije“, zabeleženo je u nemačkom nedeljniku „Cajt“, kritički nastrojenom prema vladi Angele Merkel.

Miloš Kazimirović