Кад ми је уредник поверио да се упустим у предвиђања о свету 2012. године, присетио сам се давне филмске фантазије „Догодило се сутра”. Новинар, у њој, располаже магичном способношћу да буде бржи од времена, тако да догађаји само потврђују оно о чему је, као о већ одиграном чину, он претходно информисао читаоце.

Стварност, наравно, измиче таквој маштарији. Зашли смо у доба које су обликовале изјаловљене прогнозе. Готово све драме – од терористичких атентата до финансијског лома – „стрефиле” су нас без званичне најаве. Актуелна неизвесност, добрим делом, проистиче из дејства пословице „нико није пророк у очима свог дужника”. Још је мање дужник пророк у очима свог повериоца. А како смо, углавном, једно или друго – пророчанствима као да је одзвонило.

Али, свет је више него икад једна велика кладионица. Са огромним улозима, међу којима су и све наше судбине, на неку од сијасет неизвесности.

Да бих се уписао у њу, испрегледао сам више од 100 анализа и бар хиљаду стручно исписаних страница о могућним светским кретањима после дочека Нове године. Основни ми је утисак да повећани улози на стратешким кладионицама потврђују да нисмо подлегли пророчанствима о пропасти света (као што се тумачи запис древних Маја – 21. 12. 12), али и да осећамо да је куцнуо час да престанемо да га упропашћавамо разним застрањивањима.

Лично бих се кладио да ће 2012. обележити бар 12 процеса:

1. продужиће се глобална економска тумбања, јер још нема јединственог фронта против њих;

2. наставиће се трагање за новим формулама деловања Европске уније и зоне евра, чији ће састави бити подложни практичном разврставању у неколико слојева;

3. држава благостања, карактеристична за социјалдемократску Европу, трпеће „резове” да би одолела растућој конкурентности региона са јефтинијом радном снагом;

4. демократије, уздрманих економија и буџета, биће и даље под притиском да устукну пред захтевима центара финансијске моћи, којима су поодавно омогућили да постану „држава за себе”;

5. потрајаће „стезања каиша” зарад фискалне стабилизације, али ће те мере успоравати привредни опоравак;

6. за решавање континенталних и глобалних проблема биће неопходно додатно одрицање од појединих својстава националних суверенитета, јер ће се повећати удео интернационалних и наднационалних (поготову кредиторских) тела у одлучивању;

7. многе државе мораће да убрзају реформе како би (п)остале пожељан партнер на спољној сцени, али и смањиле унутрашње напетости изазване прекомерним социјалним разликама и високом стопом незапослености;

8. све те околности ојачаће разлоге за дејства покрета „огорчених” и „окупатора” симбола велике концентрације капитала и социјалне деконцентрације;

9. исте околности искористиће и покрети који за све криве „друге”, у какве убрајају имигранте, припаднике мањинских вера и раса, као и спољне конкуренте који се боље сналазе у текућој глобализацији;

10. следе нове промене власти у посрнулим системима (изборима, као у медитеранској Европи, или бунама као у медитеранској Африци);

11. недовољна сагласност око мера за смањивање загађивања атмосфере, увећаће, кажу експерти, већ драстичне климатске ударе;

12. постојећа бојишта неће се угасити (као што се показује у Ираку после повлачења америчких инвазионих трупа, и на авганистанским фронтовима) а „проширени Блиски исток” остаје расадник криза.

Не бих волео, ни кад би било могућно, да ово буде тикет са 12 погодака. Навијам да се остваре прогнозе да је свет на путу изласка из финансијске и психичке депресије, да је на домак обнове или постизања склада између владавине права и закона тржишта, као и између воље грађана и политичких потеза…

Прија, у међувремену, то што се не остварује истрајно прорицање да свет из велике економске кризе, као што је садашња, може да изађе само великим ратом. Мада, на глобалној кладионици још има играча који улажу на такву могућност.

-------------------------------

Изборна грозница

Наша изборна сезона је само део светске изборне грознице, која обухвата чак четири од пет сталних чланица Савета безбедности УН. Гарантована је промена, по устаљеном методу владајуће КП, само у Кини где је за наследника лидерских позиција Ху Ђинтаоа „виђен” садашњи потпредседник Си Ђинпинг. За реизбор ће се борити амерички и француски председник, Барак Обама и Никола Саркози. За разлику од њих, руски премијер Владимир Путин засад нема уверљивог ривала у свом настојању да поново постане шеф државе.

Такав стицај напора за сабирања локалних гласова, могао би да смањи интересовање ове четири силе за остале глобалне изазове, за чије је решавање потребан повећан ангажман те велике четворке. Сматра се да треба да пруже и оригиналан допринос трагању за изласком из светске економске кризе. Па да Американци постану мањи, а Кинези већи потрошачи, да Французи одреде нови степен своје повезаности са ЕУ, да Русија одлучније крене у неопходне модернизације. Претпоставља се, уједно, да ће настојати да једни друге не уврсте у кључне изборне теме.

Излазак на биралишта 2012. је, различитим специфичним поводима, предвиђен и Египћанима (као главна провера „арапског пролећа”), Грцима, Румунима, Украјинцима, Словацима, Словенцима, Индијцима, Иранцима, Јужнокорејцима, Мексиканцима, Венецуеланцима, Сенегалцима…

У изборним сезонама се, подсећају хроничари, обично избегавају политичка експериментисања. А прогнозери наговештавају – појачавање „прљавих кампања”.

Песимистима је боље

Ако не верујете у економски опоравак, значи да вам је још увек добро. Овакав парадоксалан резултат дала је недавна Галупова анкета у 51 земљи. Испоставило се да су највећи песимисти Европљани, чији је стандард, упркос невољама, и даље на нивоу коме многи завиде. Као највећи оптимисти показали су се сиромашнији Африканци, па и Латиноамериканци, можда и зато што их је понео узлет Јужноафричке Републике и Бразила међу нове економске силе.

КАЖУ…

„Савремена (светска) економија треба да се реформише, да постане праведнија и ефикаснија.”

(Уводник „Фајненшел тајмса”)

„Ако не успеју акције за обуздавање дужничке кризе у зони евра, могућна је нова глобална криза дугова која би се врло негативно одразила и на кинеску привреду.”

(Пекиншки економиста у „Чајна дејлију”)

„Економисти су, уз метеорологе, најгори футуролози модерне ере.”

(Коментатор „Гардијана”)

„Милиони људи (у Русији) желе боља обданишта, школе, болнице и услуге јавног сектора, чему стреми и предлог председника Медведева за децентрализацију власти.”

(Аркадиј Дворкович, саветник шефа руске државе)