Тајне службе оснивачи НПД

Безбедносне службе Немачке и обавештајне службе страних сила помињу се као иницијатори и помагачи екстремне деснице - од првих суочавања послератне Немачке са феноменом неонацизма, до данас.

Давне 1953. године изишло је на видело да је тадашња спрега Организације немачке омладине и њене Техничке службе, обе регистроване као удружења грађана, у суштини била паравојна организација наследника национал социјалистичких идеја. Основао их је осуђивани нациста, лекар и публициста Паул Лит. С обзиром да је као циљ организације зацртано стварање герилских одреда који би се супротставили Совјетима у случају окупације Немачке, Лит је добио подршку тадашње владе у Бону, наводно на препоруку Пентагона. Занимљиво је да ни Пентагону ни Бону није сметало што су као омладински инструктори били ангажовани бивши официри – есесовци.

Дневник „Франкфуртер алгемајне” забележио је поводом судског поступка забране нацистичког удружења грађана Европски ослободилачки покрет, вођеног у јулу 1972. године, да је та организација, тада централна платформа радикалних неонацистичких суборганизација, годинама била под надзором и заштитом немачких Уставобранитеља.

Документација (до које је обавештајна служба БНД стицајем околности дошла у иностранству, а ових дана ставила на располагање јавном тужилаштву) показује да су озлоглашене „борбене ћелије” сличне одбрамбеним одредима некадашњег НСДАП-а, за редом основане у седамдесетим и осамдесетим годинама – уз подршку Уставобранитаља. То се пре свега односи на Емденску борбену дружину националних социјалиста, на Националистички фронт и на групу Отови наследници.

Најзад, и парламентарна странка НПД, око чије забране се ових дана ломе копља, основана је уз подршку безбедносних органа и британске обавештајне службе МИ6. На изричит захтев тадашње британске владе, Немци су омогућили оснивање НПД: Вајтхол је, наводно по савету обавештајне службе МИ6, тражио од Бона да подстакне оснивање неонацистичке странке, не би ли се скривени нацисти држали под контролом.