Талас самоубистава очајних радника

Талас самоубистава радника Телекома Француске, који више нису могли да се носе са проблемима на послу и стресом изазваним реструктурирањем фирме, изазвао је протест њихових колега у граду Троа који захтевају од руководства ове компаније да им помогну. Својеврсни „окидач” за мали револт радника ове телекомуникационе компаније било је чак двадесет друго самоубиство радника у последњих годину и по дана. Срећом, последњи покушај самоубиства остао је неуспешан будући да је радник, који je сам себе избо ножем на састанку са пословодством, засад у стабилном стању упркос обилном крварењу.

Очајни радник (50) дигао је на себе руку када су му представници руководства рекли да се, у оквиру реструктурирања фирме, његово радно место гаси. Изнервирани техничар, који иначе има троје деце, пред свима је извадио нож и неколико пута се убоо ножем у стомак.

Синдикални представник Режи Пигр каже да постоји „дубок осећај револта”, додајући да је несрећни технички радник у Телекому Француске кренуо са дна лествице усавршавајући се све време да би му сада преко ноћи рекли да треба да ради други посао.

Највећи француски национални синдикат ЦФДТ прошлог месеца саопштио је да постоји јасна разлика између самоубистава и стила руковођења у Телекому Француске, који је сада у процесу масовног реструктурирања како би био конкурентнији.

Осим протеста у Троау, и педесетак радника у Нансију на истоку земље изразило је свој протест остављајући за успомену на своје колеге 22 руже испред канцеларије Телекома Француске. Они захтевају оснивање независне комисије која ће истражити узроке самоубистава њихових колега

Стотињак радника у Марсељу окупило се да обележи смрт свог педесетједногодишњег колеге који се у јулу убио оставивши опроштајну поруку: „Убио сам се због мог посла у Телекому Француске. То је једини разлог.”

„Постоји реалан проблем који је у вези са преокретом у току последњих 15 година са јавног предузећа у фирму која прихвата амерички начин управљања, константно смањујући особље”, каже Денис Капдевил, синдикални активиста.

Због целе ситуације, Оливер Барберо, шеф Одељења за људске ресурсе Телекома, чији је француска држава делимични власник, започео је обуку око 20.000 менаџера како би им помогао да открију потенцијалне случајеве суицида. Он у изјави за париске новина каже да је уверен да то може побољшати садашње стање.

Барберо, међутим, тврди да број самоубистава, међу 100.000 запослених, у француском Телекому није у порасту. Он додаје да је 2000. године у тој компанији било 28 самоубистава, док се 2002. године убило 29 радника.

Међутим, представнике синдиката ови подаци не теше и за смрт својих колега окривљују укидање радних места у току реструктурирања, екстремни притисак, заплашивање и „инфантилне” процедуре које је менаџмент увео.

Да очај не осећају само радници у средњим годинама сведочи и пример двадесетосмогодишњег радника Телекома који је пронађен мртав у гаражи у граду Безансон на истоку Француске. Он је за собом оставио опроштајну поруку у којој помиње своју девојку али и то да се осећао „беспомоћан” и „љут” због проблема на послу. Тужилац је, пак, рекао да је немогуће формално установити везу између Телекома Француске и самоубиства, али без обзира на то његове колеге су одржале протестни марш.

Француски аналитичари признају да, без обзира што је тешко доказати одговорност послодаваца, вести о самоубиствима радника доказују да се услови рада погоршавају. Ова тема је у Француској постала актуелна 2006. године када је талас самоубистава погодио „Рено” због чега је државни тужилац 2007. године и покренуо истрагу о условима рада у овом великом произвођачу аутомобила.

Н. Радичевић