Inauguracija novog predsednika Ukrajine, zakazana za 25. februar, lako bi mogla proći u znaku skandala. Naime, glavna Janukovičeva suparnica na nedavnim predsedničkim izborima – Julija Timošenko – najavila je da ni ona ni članovi njenog političkog bloka neće prisustvovati svečanom činu. Aktuelna premijerka odlučila je da i na taj način demonstrira svoje neslaganje sa zvaničnim rezultatima izbora. Podsetimo, blok Julije Timošenko još ima većinu u Vrhovnoj radi (parlamentu).

Ukoliko zaista ostane pri ovakvoj odluci Timošenkova sigurno neće pomoći dizanju svog narušenog rejtinga. Naprotiv. U prisustvu najuglednijih zvanica sa svih strana sveta, ovakav potez može se u najmanju ruku okarakterisati kao – neodmeren.

Izborni poraz kao da je sasvim pomeo Timošenkovu. Njena rešenost da sudskim putem dokaže da nije gubitnik nego dobitnik sasvim je razumljiva. Sumnji u regularnost izbora bilo je i biće ih. Ali premijerka je krenula pogrešnim putem. Ona je tek po okončanju celog izbornog procesa zatražila proveru biračkih spiskova. Kako je navela u tužbi Visokom administrativnom sudu, na spiskovima su bila imena ljudi koji su odavno preminuli, kao i imena osoba koje ne postoje.

Sud je ovaj zahtev glatko odbio. Jer svi učesnici u izbornom procesu – kandidati, političke partije, građani – bili su dužni da primedbe na spiskove dostave nadležnim službama pre izbora. Ukoliko to nisu učinili, znači da u njima nisu našli ništa sporno. Sem toga, prema tim istim spiskovima izbrojani su glasovi i za Timošenkovu i za Janukoviča...

Pitanje je zbog čega Timošenkova i posle svega ne želi da prizna poraz. Naime, odbijanjem da dođe na inauguraciju, kao i odlukom da tako postupe i ostali parlamentarci iz njenog bloka, šalje javnosti signal da ona Janukoviča ne priznaje za šefa države. Ni kao građanin, ni kao lider političke stranke, ni kao predsednik vlade. Posledično, to bi trebalo da znači i da ni svi oni birači koji su svoj glas dali premijerki, takođe, ne priznaju novoizabranog predsednika. I to u situaciji kada su i na zapadu i na istoku od Ukrajine svi nedvosmisleno drugačijeg mišljenja. Zemlji ophrvanoj ekonomskim i socijalnim nedaćama ovakva podela sigurno ne može da ide u prilog.

Teško je verovati i da će Timošenkova od svega imati neku vajdu. Ne treba, naime, sumnjati da će politički oponenti (ne samo Partija regiona Viktora Janukoviča) ovakvu njenu odluku štedro eksploatisati u nekim budućim političkim obračunima. Najverovatnije već prilikom predstojećih lokalnih, a možda i vanrednih parlamentarnih izbora.