Инаугурација новог председника Украјине, заказана за 25. фебруар, лако би могла проћи у знаку скандала. Наиме, главна Јануковичева супарница на недавним председничким изборима – Јулија Тимошенко – најавила је да ни она ни чланови њеног политичког блока неће присуствовати свечаном чину. Актуелна премијерка одлучила је да и на тај начин демонстрира своје неслагање са званичним резултатима избора. Подсетимо, блок Јулије Тимошенко још има већину у Врховној ради (парламенту).

Уколико заиста остане при оваквој одлуци Тимошенкова сигурно неће помоћи дизању свог нарушеног рејтинга. Напротив. У присуству најугледнијих званица са свих страна света, овакав потез може се у најмању руку окарактерисати као – неодмерен.

Изборни пораз као да је сасвим помео Тимошенкову. Њена решеност да судским путем докаже да није губитник него добитник сасвим је разумљива. Сумњи у регуларност избора било је и биће их. Али премијерка је кренула погрешним путем. Она је тек по окончању целог изборног процеса затражила проверу бирачких спискова. Како је навела у тужби Високом административном суду, на списковима су била имена људи који су одавно преминули, као и имена особа које не постоје.

Суд је овај захтев глатко одбио. Јер сви учесници у изборном процесу – кандидати, политичке партије, грађани – били су дужни да примедбе на спискове доставе надлежним службама пре избора. Уколико то нису учинили, значи да у њима нису нашли ништа спорно. Сем тога, према тим истим списковима избројани су гласови и за Тимошенкову и за Јануковича...

Питање је због чега Тимошенкова и после свега не жели да призна пораз. Наиме, одбијањем да дође на инаугурацију, као и одлуком да тако поступе и остали парламентарци из њеног блока, шаље јавности сигнал да она Јануковича не признаје за шефа државе. Ни као грађанин, ни као лидер политичке странке, ни као председник владе. Последично, то би требало да значи и да ни сви они бирачи који су свој глас дали премијерки, такође, не признају новоизабраног председника. И то у ситуацији када су и на западу и на истоку од Украјине сви недвосмислено другачијег мишљења. Земљи опхрваној економским и социјалним недаћама оваква подела сигурно не може да иде у прилог.

Тешко је веровати и да ће Тимошенкова од свега имати неку вајду. Не треба, наиме, сумњати да ће политички опоненти (не само Партија региона Виктора Јануковича) овакву њену одлуку штедро експлоатисати у неким будућим политичким обрачунима. Највероватније већ приликом предстојећих локалних, а можда и ванредних парламентарних избора.