Od našeg dopisnika

Bukurešt –  Kako se delo najčuvenijeg rumunskog impresioniste našlo u središtu političkog skandala koji je davne 1966. potresao Jugoslaviju, tema je koja je ovih dana napustila arhive u izazvala pažnju ovdašnje javnosti.

Neko se prisetio prijateljske državne posete koju je Josip Broz Tito učinio Rumuniji 1947. godine. Eho tek okončanog velikog rata još se nije stišao, a tadašnji domaćini bili su ushićeni što kao gosta imaju proslavljenog „prvog gerilca Evrope”.

Donosi se odluka da Tito za uspomenu dobije dragoceni poklon. Velikom partizanu priliči šuma. Ali ne bilo kakva.

Iz državnog umetničkog trezora vadi se slika sa šumskim pejsažem, delo možda najvećeg rumunskog impresioniste Jona Andrejeskua (1850–1882), koji je studirao u Parizu. Slika odlazi u Beograd i gubi joj se trag.

Prošle godine u Bukureštu u 91. godini umire vodeći rumunski istoričar umetnosti Radu Bogdan, koji je šest decenija pratio razvoj nacionalnog slikarstva.

Otvara se njegova obimna pisana i tonska zaostavština. Posebnu pažnju privlači jedan detalj kritičarevog života koji predsednika Saveza književnika Rumunije Nikolaja Manoleskua navodi da u dnevniku „Adevarul” objavi članak o „halucinantnom zbivanju sa Radu Bogdanom”.

Priča je, navodno, sledeća. Krajem šezdesetih, Bogdan kao najbolji poznavalac stvaralaštva Jona Andrejeskua odlučuje da sačini akademsku monografiju koja bi obuhvatila sva njegova dela.

Tokom kratkog životnog veka od svega 32 godine, Andrejesku nije uspeo da ostavi neki obimniji opus. Zbog toga su njegova dela postala prava retkost, a njihova vrednost stalno rasla. Bogdan ih je sva lično video i detaljno proučio. Falilo mu je samo jedno: „Šuma” poklonjena Titu.

Veoma zahtevan prema svom poslu, Bogdan odlučuje da pronađe tu sliku, da je lično vidi i prouči kako bi monografija bila zaista sveobuhvatna. Obraća se molbom jugoslovenskoj ambasadi u Bukureštu, objašnjava svoj naučni naum i traži da mu se dozvoli pristup slici.

Posle dugog traganja Andrejeskuova slika je zaista pronađena. U Titovoj rezidenciji na Brionima. Uskoro je stigla i fotografija.

Kvalitet fotografije ne zadovoljava maestra Bogdana. Traži da se delo fotografiše bez rama. Hoće da vidi i poleđinu, da utvrdi od kakvog je materijala rađeno, da ga ima u rukama. Da lično sve razgleda.

Pokreće se duga diplomatska prepiska. Najzad, beogradska administracija dopušta da na Brione ode samo Bogdanov stručni fotograf.

Andrejeskuova „Šuma” nalazila se u jednom od holova maršalove brionske rezidencije. Kada su počeli da je skidaju sa zida svi prisutni su se zaprepastili. Nastala je pometnja. Iza slike su se videli montirani – mikrofoni! Tito je bio prisluškivan!

Sve se to dešavalo posle znamenitog Četvrtog brionskog plenuma 1966. na kome se Tito obračunao sa ministrom policije Aleksandrom Rankovićem i njegovim „srpskim” kadrovima zbog „ozvučavanja” svih prostorija u kojima je Broz živeo, uključujući i spavaću sobu.

Ranković je poricao optužbu, ali je ipak smenjen i potpuno isključen iz društvenog života. Mnogi autori danas tvrde da je taj plenum bio sudbonosan za Jugoslaviju, da je on pokrenuo njen kasniji raspad.

Ni dan-danas se ne zna tačno koja je to služba prisluškivala Tita, kome je to trebalo. Ali je jasno da prisluškivanje nije bila izmišljotina. Andrejeskuova „Šuma” je svedok.

Reditelj Siniša Dragin, naše gore list koji je filmsku umetnost studirao u Bukureštu, otpočeo je ovih dana snimanje igrano-dokumentarnog filma čija se radnja zasniva na neobičnoj priči o sudbini Andrejeskuove „Šume”, nemog svedoka jedne od drama kroz koju su prolazili nekadašnje jugoslovensko društvo i znameniti brionski žitelj – Josip Broz Tito.

Milan Petrović