Тито прислушкиван из румунске „Шуме”

Од нашег дописника

Букурешт –  Како се дело најчувенијег румунског импресионисте нашло у средишту политичког скандала који је давне 1966. потресао Југославију, тема је која је ових дана напустила архиве у изазвала пажњу овдашње јавности.

Неко се присетио пријатељске државне посете коју је Јосип Броз Тито учинио Румунији 1947. године. Ехо тек окончаног великог рата још се није стишао, а тадашњи домаћини били су усхићени што као госта имају прослављеног „првог герилца Европе”.

Доноси се одлука да Тито за успомену добије драгоцени поклон. Великом партизану приличи шума. Али не било каква.

Из државног уметничког трезора вади се слика са шумским пејсажем, дело можда највећег румунског импресионисте Јона Андрејескуа (1850–1882), који је студирао у Паризу. Слика одлази у Београд и губи јој се траг.

Прошле године у Букурешту у 91. години умире водећи румунски историчар уметности Раду Богдан, који је шест деценија пратио развој националног сликарства.

Отвара се његова обимна писана и тонска заоставштина. Посебну пажњу привлачи један детаљ критичаревог живота који председника Савеза књижевника Румуније Николаја Манолескуа наводи да у дневнику „Адеварул” објави чланак о „халуцинантном збивању са Раду Богданом”.

Прича је, наводно, следећа. Крајем шездесетих, Богдан као најбољи познавалац стваралаштва Јона Андрејескуа одлучује да сачини академску монографију која би обухватила сва његова дела.

Током кратког животног века од свега 32 године, Андрејеску није успео да остави неки обимнији опус. Због тога су његова дела постала права реткост, а њихова вредност стално расла. Богдан их је сва лично видео и детаљно проучио. Фалило му је само једно: „Шума” поклоњена Титу.

Веома захтеван према свом послу, Богдан одлучује да пронађе ту слику, да је лично види и проучи како би монографија била заиста свеобухватна. Обраћа се молбом југословенској амбасади у Букурешту, објашњава свој научни наум и тражи да му се дозволи приступ слици.

После дугог трагања Андрејескуова слика је заиста пронађена. У Титовој резиденцији на Брионима. Ускоро је стигла и фотографија.

Квалитет фотографије не задовољава маестра Богдана. Тражи да се дело фотографише без рама. Хоће да види и полеђину, да утврди од каквог је материјала рађено, да га има у рукама. Да лично све разгледа.

Покреће се дуга дипломатска преписка. Најзад, београдска администрација допушта да на Брионе оде само Богданов стручни фотограф.

Андрејескуова „Шума” налазила се у једном од холова маршалове брионске резиденције. Када су почели да је скидају са зида сви присутни су се запрепастили. Настала је пометња. Иза слике су се видели монтирани – микрофони! Тито је био прислушкиван!

Све се то дешавало после знаменитог Четвртог брионског пленума 1966. на коме се Тито обрачунао са министром полиције Александром Ранковићем и његовим „српским” кадровима због „озвучавања” свих просторија у којима је Броз живео, укључујући и спаваћу собу.

Ранковић је порицао оптужбу, али је ипак смењен и потпуно искључен из друштвеног живота. Многи аутори данас тврде да је тај пленум био судбоносан за Југославију, да је он покренуо њен каснији распад.

Ни дан-данас се не зна тачно која је то служба прислушкивала Тита, коме је то требало. Али је јасно да прислушкивање није била измишљотина. Андрејескуова „Шума” је сведок.

Редитељ Синиша Драгин, наше горе лист који је филмску уметност студирао у Букурешту, отпочео је ових дана снимање играно-документарног филма чија се радња заснива на необичној причи о судбини Андрејескуове „Шуме”, немог сведока једне од драма кроз коју су пролазили некадашње југословенско друштво и знаменити брионски житељ – Јосип Броз Тито.

Милан Петровић