politika
За суботу 13. март 2010.
Најстарији дневни лист на Балкану.
Први број изашао 25. јануара 1904.
Оснивач Владислав Рибникар.
 

Толеранција нула у Андерлехту

Полиција открива све више тешког наоружања у Андерлехту, Моленбеку и Сен Жосу, проблематичним бриселским четвртима у којима већину чине емигранти и где се „калашњикови” продају упола цене
По­ли­циј­а све запосленија: Андерлехт

Од нашег сталног дописника
Брисел,  фебруара  – Федералне белгијске власти реаговале су увођењем ванредних полицијских мера у бриселским насељима Андерлехт, Моленбек и Сен Жос како би зауставиле драматичан пораст криминала у овим емигрантским четвртима. Прошлог викенда у центру града један полицајац је рањен у обрачуну са наоружаном бандом из Андерлехта, а према званичном саопштењу погођен је из војног аутомата.

Већ у понедељак уведене су ванредне полицијске мере и власти су најавиле да неће толерисати ни најмање кршење закона. Јавност је сазнала и нове забрињавајуће детаље о црном тржишту аутоматског оружја у престоници Европске уније и НАТО, а председник полицијског синдиката рекао је да се цена „калашњикова” креће око 50 евра по комаду. 

„Током последњих месеци приликом претреса неких станова и аутомобила налазили смо ’калашњикове’. И то се понављало. Жалили смо се надлежнима протеклих месеци, али није било одговора. Тражили смо дозволу за увођење строжих мера”, саопштио је председник Националног синдиката полиције Филип ван Хам, за белгијске медије од којих су неки прецизирали да „калашњиков” може да се купи у Бриселу по цени од 50 евра.

Полицајци су веома забринути због пораста тешког криминала, а нарочито од све учесталије употребе аутоматских пушака чији меци могу да пробију њихове панцирне прслуке. У последњем ватреном окршају, који се догодио прошле суботе, полицајац је имао срећу да га је рафал погодио у ногу. На њега су запуцали младићи из Андерлехта кад је полицијска патрола покушала да их прекине у оружаној пљачки мењачнице у центру града, у Улици Адолф Макс.

Одмах у понедељак састали су се државни челници и договорили се о увођењу посебних мера. Министар правде Стефан де Клерк казао је да је „у одређеним деловима Брисела потребно да на одређено време буду примењене мере нулте толеранције”. Он је такође најавио да ће преиспитати рад првостепених судова и испитати да ли изричу пресуде довољно брзо.

Министарство унутрашњих послова заложило се за убрзану правосудну процедуру и оштрије законске казне за нападаче на полицију. Премијер Ив Летерм поводом проблема несигурности у Бриселу оценио је да се тражењу решења мора приступити без избегавања „табу тема”. Полицијски синдикат организовао је у среду протестну шетњу улицама Брисела. Уз заглушујућу буку сирена они су захтевали оштрије мере против тешког криминала који је у порасту, пре свега строге затворске казне и бржа суђења.  

Док стотине полицајаца крстаре улицама емигрантских бриселских четврти криминалци ће вероватно бити опрезнији, а кривичних дела ће бити мање. Али проблеми се настављају, показало се у прошлости, када полиција прекине стална дежурства на улицама. Многи емигранти који су се настанили у Бриселу учинили су проблематичним поједине делове града и практично их одвојили од остатка престонице.

Већина данашњих криминалаца су прва генерација емиграната рођених у Белгији. Највише их је пореклом из северне Африке. А да у овим четвртима муслимани чине огромну већину видљиво је на сваком кораку по женским буркама и белим мушким хаљинама, а антисемитски графити такође нису реткост.

Младићи који се нису посветили вери, обучени су и ошишани попут београдских „дизелаша” из деведесетих година, а све чешће су наоружани аутоматима. Када не иду у крађу или пљачку, они се обрачунавају са навијачима Андерлехта са којима су у расном непријатељству. Емигрантска популација убрзано расте и то је политичка тема о којој се овде доста говори.

Јавност и фламанске партије пружају пуну подршку властима да се оштро обрачунају с криминалом, док валонски политичари позивају на опрез, упозоравајући на „фламанску хистерију”. Брисел – Вилворд је франкофонска регија у Фландрији. Највећи део популације садашњих бриселских емигрантских насеља у прошлости чинили су Фламанци али су се иселили и продали своје куће. Многи обични Фламанци ће вам рећи да је политика франкофона допринела насељавању емиграната како би се ослабио фламански утицај у Бриселу. Неки од њих сматрају да је једини „лек” да се Фламанци из региона масовно преселе у Брисел.


Владимир Јокановић
[објављено: 09/02/2010]
stampanje  posalji prijatelju



Повезани текстови