Од нашег сталног дописника

Вашингтон – Одустајем са жаљењем, а да сам остао, сигурно бих победио и у партији и на изборима, рекао је у понедељак Доналд Трамп, познати њујоршки тајкун, објављујући крај свог флерта са идејом да на председничким изборима 2012. изађе на црту Бараку Обами.

Зашто је одустао ако је уверен да би председничку трку добио? Сва објашњења о томе своде се на једно: он јесте амбициозан, али није глуп. Нико, наиме, његову намеру да бар за неко време присвоји најпрестижнију некретнину света (некретнине су његов главни бизнис), Белу кућу, није узимао за озбиљно. Шансе да се избори за републиканску номинацију, а потом победи Обаму, процењиване су негде око нуле, упркос томе што је у прелиминарним анкетама био веома високо рангиран међу могућим кандидатима опозиције.

Због свега, на крају се показало да су у праву били они који су његов улазак у политичке воде сматрали само добро осмишљеном маркетиншком акцијом, да се повећа интересовање за његов споредни посао: улогу водитеља изузетно популарне ријалити ТВ емисије „Славни шегрт”, у којој он даје разне задатке волонтерима вољним да се, пред стално укљученим камерама, опробају у неком бизнису, а потом их „отпушта”.

Овога пута, из председничке трке отпустио је самог себе, баш на време, када је завршена текућа сезона „Шегрта”, а нестрпљиви оглашивачи вагали да ли да са подједнако одрешеним кесама спонзоришу и следећу, ако у њој не буде било Трампа.

За ових неколико месеци и он и Американци су имали прилику да осете „шта би било кад би било” – „ријалити” његовог учешћа на великој политичкој сцени.

На њу је овога пута ступио са једном темом: оспоравањем Обамине крштенице, тврдећи да је председник нацију слагао да је рођен на Хавајима, а не у Кенији, за шта је Трамп тврдио да има „непобитне доказе”. Сензација увек гладни медији, а посебно информативне ТВ мреже које пажњу треба да држе 24 сата, седам дана у недељи, прихватили су ово као тему, не слажући се увек са заговорником ове „теорије завере”, али се ипак бавећи њоме.

А када је Обама на крају извадио кеца кога је све време имао у рукаву – такозвани „велики формулар” крштенице који се обично не ставља на увид јавности – Трамп је то дочекао на ногама, иако је изгубио најважнију рунду у мечу, приписујући себи заслугу што је „велика дилема” коначно разрешена.

У његовој одлуци да одустане, свакако су пресудни били и први наговештаји шта значи бити „кандидат за кандидата” и кроз шта би све морао да прође да је остао у изборној трци.

Медији су прво ископали да је, иако републиканац, много више, чак са 1,3 милиона долара, спонзорисао демократе. „Њујорк тајмс” је отворио досије неких грађевинских пројеката са његовим именом који су се завршили као преваре, а „Лос Анђелес тајмс” је анализирао како се, као велики заговорник слободног тржишта, окористио државним субвенцијама и пореским олакшицама.

Имао је прилике и да осети како би било носити се са Обамом, на традиционалној вечери са извештачима из Беле куће (на којој је био гост „Вашингтон поста”). Обама је том приликом испричао како је гледао епизоду у којој Трамп отпушта једног кувара који није задовољио госте ресторана који су учествовали у „Славном шегрту”.

„Дали сте му отказ, и то је она врста одлука због којих ноћима не спавам”, рекао је Обама, гледајући у нервозног Трампа, уз велики аплауз присутних.

Само 24 сата потом, Обама је показао разлику између ријалитија и реалности, објављујући да је акција коју је, уз велики ризик одобрио, завршена успешно: амерички командоси су у Пакистану пронашли и ликвидирали Осаму бин Ладена, вођу Ал Каиде.

Да је телевизија, популарност и велики хонорари које доноси врабац у руци, док је Бела кућа голуб на превисокој грани, закључио је још један потенцијални изазивач из редова републиканаца – бивши гувернер Аризоне Мајк Хакаби, који има свој шоу на ТВ Фоксу, од кога би да је задржао председничке амбиције морао да одустане. Пре тога, званично је потврдио да од кандидовања одустаје и гувернер Мисисипија Хели Борбур.

Републиканци су несумњиво у великом проблему уочи кампање која, у односу на ону из 2008, већ увелико касни, пошто су очигледно занимљивије вести о томе ко од улоге изазивача Обами одустаје него ко се за њу пријављује. Још се, иначе, премишљају многи, укључујући ту и контроверзну Сару Пејлин.

Срж проблема није у томе што међу конзервативцима нема личности која би могла да буде успешан председник. Али такви су углавном „неизбирљиви” – неталентовани за политичку представу коју захтева маратон кампање – док су они „избирљиви” углавном недовољно квалитетан „председнички материјал.”

Милан Мишић