Москва – Након што су протеклог викенда десетине хиљада људи у Москви изашле на улице, тражећи поштене и фер изборе, у Русији почиње потрага за вођом протестног таласа. Москва се не смирује, али за сада још нема адекватног изазивача за Путина, извештава радио Дојче веле.

Русија је још увек под утиском због протеста одржаних протеклог викенда. „Путиновој влади сада мора да буде јасно да велики део грађана више не стоји иза ње”, каже Ханс Хенинг Шредер, руководилац истраживачке групе при фондацији „Наука и политика” у Берлину.

Како сада даље? То је главно питање ових дана у Русији. „Не сме се догодити да суботњи протести уђу у историју као једнократна акција пражњења”, тако отприлике гласе коментари у на интернет форумима.

Парламентарни избори неће бити поновљени, тврди Ханс Хенинг Шредер. Кремљ ће, сматра он, на протесте реаговати флексибилно. Његова прогноза гласи да ће бити покренута истрага, да ће бити откривен читав низ манипулација и да ће се онда, само у појединим изборним јединицама, избори поновити.

Кремљ ће покушати да канализује протестно расположење, сматра Шредер. Једна од акција у ту сврху је, наводи он, најава бившег министра финансија Алексеја Кудрина да ће основати нову, десно-либералну странку.

„То наравно није његова идеја, већ део стратегије којом руководство у Кремљу сада покушава да стиша незадовољство”, сматра Шредер. Кудрин је годинама важио за блиског Путиновог сарадника и особу од поверења, а пре неколико недеља отпуштен је из службе јер је критиковао председника Медведева.

Кудрин би сада требало да преузме улогу коју је Кремљ раније замислио за руског милијардера Михаила Прохорова, верује Шредер. Прохоров је у међувремену најавио да ће се кандидовати на председничким изборима 4. марта 2012. Спекулише се да би то могао да буде нови маневар Кремља, с циљем да се преусмере јавне политичке расправе.

Извесно је да нови опозициони покрет, рођен у урбаном, средњем сталежу, још увек нема вођу. „Не видим да се из масе издваја неки доминантни лик”, каже Ханс Хенинг Шредер.

По томе се протести у Русији разликују од такозване наранџасте револуције у Украјини 2004. Тада су вође дошле из редова украјинске елите. „У Русији, пак, постоји затворена, хомогена елита из које нема осипања и нико се не окреће против Кремља”, тврди немачки политички аналитичар.

Новом протестном покрету у Русији не недостаје само јак вођа, каже Шредер, већ „цео тим који би искористио овај импулс и њега преточио у политику”.