Од нашег дописника
Москва, 1.  фебруара  – Код више од тридесет одсто грађана Русије, прва асоцијација на реч „совјетски” је носталгија, док реч „антисовјетски” код 23 одсто испитаника изазива осуду, а код 22 равнодушност. Такви су резултати најновијег изучавања Центра за изучавање јавног мњења у Русији. Повод за истраживање била је дискусија о томе да ли неко има право да, као назив за хотеле, ресторане и предузећа, користи придеве „совјетски” и „антисовјетски”, до које је дошло због скандала око назива једног ресторана. Власник га је назвао „антисовјетским”, што је навело другог бизнисмена из исте бранше да такорећи преко пута отвори „совјетски”. А онда су се нашли људи које је вређао један или други назив, па су почели да им скидају табле са називом. Ускоро су почеле и туче, протести... Оба ресторана су, ради мира у кући променила назив.

Ако се има у виду све оно што се данас говори и пише о Совјетском Савезу, чак ако се и занемару Стаљин, остаје сасвим довољно да се верује да грађани, срећни што су се коначно дочепали слободе и права о којима нису могли ни да сањају, не желе ни да га се сећају. Али, није тако. Реч „совјетски” изазива понос код 18 одсто грађана, позитивне асоцијације код 17 одсто, док „антисовјетски” изазива разочарање (13 одсто), мржњу (6), стид (8) и страх (6).

Ако се испитаници поделе по старости, онда се добија још занимљивији резултат – управо код оних који су трпели неслободу и диктатуру реч „совјетски” изазива носталгију (41 одсто), код 28 – одобравање и код 22 – понос, док на реч „антисовјетски” реагују осудом (32) и мржњом (19 одсто). Млади су прилично равнодушни и према једној и према другој речи – 26 и 28 одсто.

Све то необично је само на први поглед. У совјетско време грађани нису бринули за своју будућност, поносили су се што су грађани једне од две најмоћније државе на свету. Имали су социјалну сигурност, лечење је било бесплатно, исто као и школовање и обданишта. Сви су имали бесплатне станове, макар то биле и „комуналке” (заједнички станови), а струја, гас, вода, храна били су веома јевтини, посао је био загарантован.

Са распадом државе стигла је дуго чекана слобода, али упоредо с њом и анархија, сиромаштво, незапосленост, несигурност, страх од онога што ће доћи сутра. И управо тиме се може тумачити чињеница да вам данас нико неће рећи да би желео да се врати у време Совјетског Савеза, али ће се ти исти људи са носталгијом сећати прошлости. Један део тога може се објаснити и носталгијом за сопственом младошћу, а други сећањем на дух колективизма, заједништва, другарских односа, високих моралних норми, што је у директној супротности са суровом стварношћу коју карактерише губитак моралних вредности, формирање потрошачког друштва, трка за новцем, егоизам...

Не могу се занемарити ни социјални аспекти – животни стандард у великом делу земље се после њеног распада драстично снизио. Бесплатних станова више нема, као ни медицине, ни школовања... И, што је вероватно пресудно за опредељивање старије генерације, човек је сад сам одговоран за своју судбину, док је у совјетско време о свему водила рачуна држава.

Кад се све то зна логично је што је на питање да ли је допустиво коришћење назива „совјетски” и „антисовјетски” у називима хотела, ресторана и слично, читавих 69 одсто испитаника одговорило да је реч „антисовјетски” потпуно неприхватљива, док је њен антоним за 49 одсто грађана Русије сасвим допустив.