Букурешт – Широке могућности за добијање пасоша које су понудиле Румунија, Мађарска и Бугарска својим етничким групама ван граница тих држава могле би индиректно довести до ширења граница европског блока и обезбедити држављанство ЕУ за готово пет милиона људи који га сада немају. То су углавном становници најсиромашнијих европских држава, који би добијањем пасоша добили и право да живе и раде у Унији.

Могући прилив радника представља сада највећи изазов за ЕУ, која се и сама тренутно бори са високом стопом незапослености и таласом антиимигрантских осећања код становништва. Не постоји глобална процена о томе колико људи који живе ван европских граница сада може добити право на пасош ЕУ, али број до којег је дошла агенција АП указује да би се могло радити о више милиона људи.

Румунија и Бугарска, обе већ неколико година чланице Уније, деле своје пасоше својим етничким групама или мањинама које живе ван граница ових земаља, а Мађарска планира да почне да ради исто то од јануара идуће године. Корист од ове политике највише имају грађани Молдавије, Македоније, Србије, Украјине и Турске – укупно око 4,7 милиона људи који имају веома низак стандард и чије су државе годинама удаљене од чланства у Унији.

До овог броја дошло се сабирањем броја Молдаваца који говоре румунски, Македонаца словенског порекла, етничких Мађара који живе у Србији и Украјини и броја Турака који су напустили Бугарску одбијајући кампању насилне асимилације која је вођена у време комунизма. Сви ови људи имају могућност да добију пасоше ЕУ, а исто тако и други, који живе изван Европе.

Шпанија је јануара 2009. године увела закон по којем чак и унучад Шпанаца чији су преци напустили отаџбину због грађанског рата и његових последица имају право на пасош ове државе, и одзив је био огроман. Министарство спољних послова Шпаније наводи да је у првој години спровођења овог закона било 161.463 захтева за држављанство, од чега је 95 одсто из Латинске Америке и од чега је више од половине (81.715) одобрено. Ова понуда Мадрида остаће „због огромне потражње” отворена до децембра 2011. године.

Само на Куби скоро 82.000 људи пријавило се за добијање шпанског држављанства, а до 30. јуна добило га је њих 36.415. Шпански конзулат у Венецуели ове године поделио је више од 35.000 пасоша. Процењује се да у Мексику има око 150.000 људи који би могли да добију шпанско држављанство, а до сада га је добило њих око 14.000.

Више од 2,6 милиона људи италијанског порекла, који највећим делом такође живе у Латинској Америци, већ имају италијанске пасоше, а и Португалија намерава да, попут свог суседа, омогући деци и унучади емиграната да добију пасош матичне земље.

Државе ЕУ веома су заинтересоване да обнове своју остарелу радну снагу и већина чланица већ је усвојила нови програм радних виза назван „плава карта” како би привукли квалификовану радну снагу, али страхује се да би оваква додела пасоша привукла људе који немају стручне квалификације и који би, уместо да подржавају систем, живели о његовом трошку.

Танјуг