Свет
Турци љути на Французе
Анкара оптужује Николу Саркозија да је због „политичких калкулација” изгурао закон о забрани порицања геноцида над Јерменима
Одлука француског парламента да усвоји закон на основу кога ће се они који устврде да над Јерменима није извршен геноцид на просторима Турске кажњавати до годину дана затвора и 45.000 евра, јуче је у Анкари подигло температуру до усијања. Све је потиснуто у други план: и обрачуни са курдским побуњеницима који трају данима, и криза у суседној Сирији и здравствено стање премјера Тајипа Ердогана, који је недавно оперисан.
У Анкари је одмах одлучено да се из Париза повуче амбасадор Тахсин Буруџоглу, који се данас враћа у земљу. Али, то је почетак. Премијер Ердоган је најавио да ће у етапама саопштити друге мере које ће, како је рекао, имати „тешке и непоправљиве последице” за односе између две земље.
На удару критика посебно се нашао француски председник Никола Саркози који и одраније није омиљена личност у Турској пошто се отворено противи уласку Анкаре у ЕУ. Он је, како се тврди, овај потез повукао због „ситних политичких калкулација”. Шеф Јелисејске палате на овај начин покушава да придобије гласове јерменске дијаспоре у Француској (око 500.000 људи), на априлским председничким изборима. У Паризу кажу да су те оптужбе неосноване.
„Сви народи данас треба да буду луцидни и храбри и да се суоче са својом историјом. Прошло је скоро 100 година од геноцида над Јерменима, одговорни за то нису живи, тако да је то само питање признавање историјских чињеница”, објаснио је министар за европска питања Жан Леонети, одговарајући на тешке оптужбе које су стигле из Турске, преносе локални медији.
После „шамара” који је стигао из Париза у Турској сви говоре истим језиком, без обзира на политичке боје. У једном се слажу: Саркозија треба казнити!
Водећа опозициона странка – Републиканска народна партија – узвратила је истом мером: оптужила је Француску да је, као колонијална сила, извршила геноцид у неколико афричких земаља. Она је већ предложила да парламент у Анкари усвоји закон којим би се убудуће кажњавало порицање тих француских злочина затвором до две године и новчаном казном до 90.000 евра.
„Француска је од 1950. до 1958. године у Алжиру убила милион и по грађана, а у Руанди 1994. године – 800.000”, пише у образложењу тог закона.
У незапамћеној халабуци, као да се изгубила мера. Усамљени гласови разума готово не могу да допру до јавности.
„Економски ембарго и бојкот неће донети било какав видљиви резултат. Ми већ имамо лоше искуство са Италијом када смо 1998. увели бојкот што је привремено пружила уточиште курдском побуњенику Абдулаху Оџалану”, упозорила је председница Асоцијације индустријалаца и бизнисмена Турске (ТУСИАД) Умит Бојнер.
Она скреће пажњу да је укупна робна размена између две земље достигла 13 милијарди евра, а француске инвестиције шест милијарди и да то треба сачувати. Али, џаба, нико се на то не осврће.
Не може да се чује ни глас оних који разложно упозоравају да ће све ово – и француски потез и реаговања у Анкари – још више распламсати националистичке страсти и међу Јерменима и међу Турцима. То ће изнова отворити незацељене ране, што ће још више отежати помирење две суседне земље.
Војислав Лалић
Последњи коментари
Dali je ovai zakon nepotreban Ili se radi o strateskom potezu presednikove ekipe u sklopu nove kandidature Sarkozija za predsdnika Francuske ,vreme ce pokazati. Medjutim,ovaj zakon je jasan znak i istovremeno potvrda stava Francuske i samog Sarkozija, prema ambicijama Turske za clanstvo u EU. Francuski parlament je odavno napravio presedan glasajuci skoro jednoglasno zakon o priznanju genacida nad Jermenima.Po nekima,je ovaj novi zakon je suvisan i stetan po globalne odnose Francuske i Turske.Medjutim, u politci medjunarodnih odnosa se desavaju dogadjaji koji imaju sasvim drugu pozadinu nego ona slika koju nam sevira stampa i i svaka vlada. Mozda, sa ovim zakonom, Sarkozi je zeleo da isproba spremnost danasnjeg rezima u Turskoj da kriticki preispita svoju istoriju i osudi ne samo genocid na Jermeninima, vec i ostale masovne zlocine Turske imperije, sto je prvi preduslov za svaki pristup EU.Po odgovoru Turske resultat testa je jasan.
Slušajući razne Turke, pripadnike običnog naroda, kako govore o Jermenima, Kurdima i ostalima koji žive ili su živeli na njihovoj teritoriji a koje oni prenebregavaju ili nad njima vrše teror u apsolutističkom stilu dostojnom bilo koje svetske imperije, ne mogu da se otmem utisku da smo mi Srbi - isti takvi. Isto zvučimo. Kad Turčin govori o Kurdima, on će se osetiti ugroženim, baš kao i Srbin Albancima. Niko se tu ne trudi da razume drugu stranu, samo se prosipa paljba. I zatvaraju oči. Nad činjenicama, naravno.
Čini mi se da smo malo "prepisivali" od Turaka i primenili na stvarnost njihovo viđenje stvari, a zaboravili da nismo u poziciji da tako postupamo. Videla žaba da se konj potkiva, pa i ona digla nogu. Ne ide to tako. Jesmo mi osvajali, ali nikad nismo bili ozbiljni. Nikad nismo bili alavi kao Osmanska imperija.
Turci u Francuskoj, čini mi se, postupaju isto kao Turci u Turskoj. Ne žele da vide, ne žele da shvate. Što se mene tiče, i ne moraju: oni imaju jaku državu. A mi?
Hrabar pa cak i historijski potez Sarkozija bez obzira sto glasanje zakona o zabrani negiranja genocida na Jermanima sluzi i za izborne stvari. Svi genocidi i sva etnicka ciscenja se moraju najstroze osuditi jer takve stvari nisu dostojne ljudskog bica. Uostalom Sarkozi je naglasio da se ne radi samo i genocidu osmanskog carstva nad Jermenima.
Svi mi znamo kako su se ponasale Osmajlije o tome svjedoci najdibvljiji spomenik a to ja Cele Kula.
Danas jedna Hrvatska slavi predsjednika koji je izjavio i rekao svojim generalima " Srbima u Hrvatskoj treba zadati takve udarce da prekticno nestanu. Nazalost jednu takvu zivotinju a ne covjeka sluzbena Amerika je podrzavala kao i Evropa. Ako vi niste za Revoluciju ja jesam.