Турска исправља грешке прошлости

Турска је са закашњењем од једног века почела да исправља неправде почињене малобројним припадницима верских мањина које живе на њеној територији.

Грцима, Јерменима и Јеврејима коначно ће се вратити одузета имовина: школске зграде, цркве, болнице, сиротишта, гробља и друге некретнине, објавила је влада у званичном декрету.

За објекте које је у међувремену држава отуђила, власницима ће бити исплаћена „правична новчана надокнада”. Ради се о 150, углавном, грчких објеката, који су одузети тридесетих година прошлог века.

Потез владе се, пре или касније, могао очекивати. Турска је због те историјске неправде трпела критике са свих страна: из ЕУ, САД, Грчке, Ватикана. У Европском суду за људска права већ је донета „пресуда”, по којој је Васељенској патријаршији враћена зграда једног сиротишта. У Стразбур је у међувремену пристигло још тужби.

У Анкари су коначно схватили да не могу одшкринути капије ЕУ док у дипломатској торби, уз остале изазове, носе нерешен и овај проблем.

„Овим решавамо питање које је годинама штетило угледу Турске на међународној позорници”, кратко је објаснио премијер Тајип Ердоган који је без сумње повукао храбар потез, који ће га поставити на мету екстремних националиста, којих у Турској још увек има доста.

Познати адвокат Орхан Кемал Ченгиз, који се специјализовао за ове случајеве, каже да је ово „веома значајан развој” за мањинске заједнице.

Турска је претежно муслиманска земља: од 75 милиона становника тек 60.000 су Јермени, 20.000 Јевреји, 15.000 сиријски хришћани, а мање од 3.000 су Грци.

У верским заједницама су поздравили одлуку коју су ишчекивани деценијама. Пословично опрезни васељенски патријарх Вартоломеј Први, који се годинама потуцао по судницама од Истанбула до Стразбура, само је кратко изјавио: „То је исправљање неправде”.

У Васељенској патријаршији се сада питају да ли ће Ердоган ићи до краја и поново отворити теолошки факултет на острву Хејбелиада, код Истанбула.

На ту школу стављен је катанац тачно пре тридесет година, у време заоштравања односа између Грчке и Турске због кризе на Кипру. Званично, то је урађено под објашњењем да војне и верске школе морају бити под кишобраном турске државе, што Грци нису могли да прихвате.

„То питање ће бити размотрено”, обећано је више пута у влади на шта су у Васељенској патријаршији, поучени досадашњим искуством, сумњичаво вртели главом.

Одлука је одмах поздрављена и у Бриселу. Портпарол комесара за проширење ЕУ Штефана Филеа је истакао да је то „позитиван потез јер доприноси побољшању положаја верских заједница у Турској”.

По страни овог, како га многи већ називају „историјског декрета”, сигурно ће остати Аја Софија. Када су Турци 1453. освојили Константинопољ, она је одмах претворена у џамију у којој се Алаху клањало пет векова, све до 1934. када ју је Мустафа Кемал Ататурк претворио у музеј.